2. пут у историји: Извели операцију којој се диви свијет

Пацијенткињу, која је стигла у болницу са више од 15 метастаза на јетри, познати српски абдоминални хирург проф. др Владимир Дугалић, и његов тим, спасили су операцијом која је изведена други пут у историји медицине, на Првој хируршкој клиници Универзитетског клиничког центра Србије.

На ризичан и компликован оперативни захват, познат као „потковица“ или „ролеркостер“, овај високо стручни тим, одлучио се како би жени спасили јетру, јер би било која друга операција захтијевала одстрањивање већег дијела или комплетног органа.

Операција, коју је извео тим доктора Дугалића, резултат је дугог искуства, стручности, усавршавања, талента, али и храбрости.

– Да смо се одлучили за другу опцију, био би упитан постоперативни период. Послије сваке операције јетре мора да остане задовољавајући волумен јетре да би она могла да функционише. Код болесних јетри, као што је код ове пацијенткиње, морало је да остане најмање 30 до 40 одсто органа, да бисмо били сигурни да ће нормално функционисати послије операције. Идеја је била управо то да се сачува што више тог органа, а уклоне све промјене. Зато је тешка операција јер се експонирају крвни судови и жучни водови цијелом дужином јетре – објашњава за Нова.рс проф. др Владимир Дугалић, начелник хепато-билио-панкреатичне хирургије на Првој хируршкој клиници УКЦС.

Код пацијенткиње која је подвргнута овој компликованој операцији, уз наведених преко 15 метастаза на јетри, постојао је и примарни тумор на панкреасу.

– Циљ овакве операције је да отклонимо што више тумора, а да остане што више здравог дијела органа – каже абдоминални хирург др Александар Богдановић, асистент на хирургији Медицинског факултета Универзитета у Београду, који је члан овог успјешног тима, у којем је учествовала и анестезиолог, докторка Богдана Милинковић, као и др Урош Ђинђић, специјализант.

До сада урађена само једна оваква операција у свијету

Прије ове, по истим принципима, урађена је још само једна оваква операција у Италији, у Милану 2022. године.

– Поента овог захвата је да се сачува све што је могуће, а да се изведе онколошки задовољавајућа операција. Колега из Милана био је први који је извео овакав захват, а он се усавршавао код професора Масатошија Макучија из Јапана. Ја сам био код професора послије њега. Макучи је био један од најбољих свјетских абдоминалних хирурга за јетру, данас има 80 година, а ми смо његови поносни сљедбеници. Практично смо усвојили његов начин размишљања кад је ријеч о операцијама на јетри – прича доктор Дугалић, који је професор хирургије на Медицинском факултету у Београду.

Оно што је код јетре најтеже, је што и кад постоји маса тих малих промјена, кад је отворите не видите ништа, истиче он.

– Зато је важан интраоперативни ултразвук, уз помоћ којег покушавамо да уочимо и најмању промјену и да је ријешимо.

Операција хируршки компликована

– Ипак има предност да чува велики дио јетре, који није неопходно одстранити. Све друге операције би биле много екстензивније и довеле би у питање постоперативну функцију органа. Сада је сигурно 40 одсто десне јетре сачувано – објашњава проф. др Дугалић.

Да је рађена класична ресекција јетре, постојао би повећан ризик за развој постоперативне инсуфицијенције овог органа.

– Ишли смо уз вене, па кроз јетру горе – доле као на тобогану. Оперативни пут је у облику потковице (хорсе схое), зато се тако и зове захват, јер се ради потковичаста ресекција јетре. Оперишете као да идете уз брда и долине, а савршено се поштује анатомија јетре и све анатомске структуре су сачуване. Може се назвати и ролеркостер – додаје др Богдановић.

Прије операције, овај хируршки тим увијек прави план, како би, након што уђу у салу, било што мање изненађења.

– Када доносимо одлуку да ли ће се неко и како оперисати, све ставимо на вагу. Са једне стране је бенефит, а са друге ризици. Код ње је било питање колико би било потенцијално преживљавање са једне, а ризик са друге стране – каже др Богдановић.

Ризици и проценат преживљавања

Није сваки тумор на јетри могуће оперисати тако да се сачува већи дио органа.

– Њен тумор је био такав да је могао да се подвргне оваквој операцији. Начин операције зависи и од распореда метастатских промјена. Међутим, није исти ризик код свакога, а доста зависи и од искуства и стручности хирурга. Увијек са родбином причамо о операцији, све им објаснимо, договарамо се да ли да пацијенту баш све кажемо и предочимо тежину операције, могуће компликације, па донесемо одлуку. Такође, увијек смо искрени и о проценту преживљавања – прича професор Дугалић и додаје да је некада било главно питање шта је одстрањено на операцији, а сад је: Шта је остало послије ресекције?

Оваквих операција нема много јер је ријетка индикација.

– А и технички је јако тешка. Размишљали смо о двије опције и одлучили се ипак за ову, тежу. Извели смо је успјешно захваљујући медицинском тиму који овде имамо, а који је искусан у лијечењу оваквих компликованих ендокринолошких тумора. Јако дуго траје школовање једног оваквог хирурга, зато ми је драго што имам младе људе око себе, да наслиједе овај посао – закључује проф. др Дугалић.

Снежани случајно открили метастазе

Након двије године лијечења, Снежана Тањевић (48) из Темерина, коначно је стигла до професора Дугалића и његовог тима, а тумора, који је пријетио да јој одузме живот – више нема!

Снежана је оперисана прије недељу дана, а ускоро ће, са осмијехом, бити отпуштена кући.

– До прије двије године била сам релатино здрава и на неком контролном ултразвуку видјели су ми промјене на јетри. Послали су ме на магнет и установљено је више метастаза. Ушла сам тада у процес дијагностике у Институту у Каменици, али током поступка код њих, у року од пар дана, стање ми се нагло погоршало. Завршила сам на хитној операцији и спасили су ми живот, иако тада још нисам имала дијагнозу.

Биопсија је касније показала да има риједак облик неуроендокриног тумора на јетри.

– Њега је јако тешко препознати, па кад су утврдили да је ријеч о том тумору, послали су ме на Клинику за ендокринологију у Београду. Тамо сам добила терапије и током 2023. послије сваке су спроводили комплетну анализу мог здравственог стања. У септембру на конзилијуму, установили су да сам кандидат да се мој тумор хируршки ријеши.

И тако је, послије двије године, стигла до професора Дугалића и његовог тима.

– Питала сам доктора може ли уопште да ме оперише и кад је рекао да може, схватила сам од оног момента да вам живот виси о концу, како је било прије двије године, долазим до тога да ће хируршким путем да ме излијече. Коначно ћу живјети без страха да ли се тумор проширио, порастао и слично. Љекари су су ми предочили да ће бити сложен захват који није рађен до сада на тај начин, осим једном. Са аспекта лаика, могла сам само у њих да се поуздам, да ће донијети праву одлуку – и донијели су је! Вратили су ми мој живот без тумора и страха од сваке сљедеће контроле – каже за Нова.рс Снежана, која је бескрајно захвална доктору Дугалићу и цијелом његовом тиму.

(Српска инфо) Фото: Рингиер