"Трамп неће покретати нове ратове, осим, можда, једног.."

Тачно 312 електора и више од 75 милиона гласова (и даље) обезбедили су републиканском кандидату Доналду Трампу други мандат у Белој кући, чиме је постао први председник САД после Гровер Кливленда који је служио два неузастопна мандата.

Трамп је практично од среде почео да окупља свој нови тим, најпре је за шефицу свог кабинета изабрао искусну Сузи Вајлс, а потом именовао Елси Стефаник за нову амбасадорку САД у Уједињеним нацијама. Остале позиције, осим потпредседника ЈД Венса, тек треба да буду попуњене у време писања овог текста.

Нови/стари председник је у кампањи дао низ великих обећања, а добар део њих се односи на америчку спољну политику. Од тога да ће зауставити рат у Украјини, натерати Европу да плати своју одбрану, подићи царине на Кину, стати још јаче уз Израел... Укратко, великих планова није недостајало.

- Уколико Трамп заиста буде имао већину у Сенату и у Представничком дому Конгреса, моћи ће много лакше да спроводи своју политику него да је то био случај у његовом претходном мандату. У међувремену је и он стекао одређено искуство и сада ће врло вероватно оформити свој тим пре преузимања власти и тако брже наметнути своју вољу свим органима који припадају извршној власти.

Подсетимо се да је у првом мандату имао проблема са колегама, од којих су га многи напустили, чак и најближи међу њима, попут министра одбране и државног секретара. Претпостављам да ће овога пута имати стабилнији тим и да ће његове идеје бити много лакше спровести, посебно с обзиром на већину у оба дома Конгреса. Будите сигурни да ће овога пута бити људи који ће му бити блиски, односно оних који ће у већој мери извршавати његове налоге од стратешких докумената који су можда донети у неком од претходних мандата – каже на почетку Ковачевић. и истиче да је за Трампа изузетно важна лична лојалност.

- Што се тиче спољне политике коју би нова администрација могла да спроводи, њене назнаке могли смо да видимо у Трамповом првом мандату када је мање-више успешно спроводио ствари које су зависиле само од њега, попут повлачења из нуклеарног споразума са Ираном или Париског климатског споразума.

Мислим да сада поново можемо очекивати неки облик "трансакционе" политике САД са међународним организацијама, што значи да ће им наметнути америчке интересе. Иначе, мене уопште неће занимати – истиче наш саговорник, још увек пример извесне саботаже Светске трговинске организације (СТО) од стране Американаца.

Рат у Украјини

Једно од највећих обећања које је дао Трамп је да ће одмах за један дан зауставити рат у Украјини. Није објаснио како. Медији су спекулисали о многим сценаријима који би бар привремено могли да зауставе сукоб.

– У Трамповим предизборним говорима Украјина је имала привилеговано место у односу на друге спољнополитичке теме, Зеленског је често називао најбољим светским бизнисменом који „увек одлази из САД са кофером пуним новца“. Ово показује шта Трамп и његова бирачка база мисле о Украјини, а подсетимо и он је својевремено изјавио да Кијев не треба да улази у НАТО. Још увек не знамо шта Трамп намерава.

Можемо претпоставити да би био спреман да Украјини уведе примирје које није у складу са њиховим циљем потпуног ослобођења њене територије – али да би то урадио, Трамп прво мора да реши односе у НАТО алијанси и односе са ЕУ, која инсистира на територијалном интегритету Украјине – каже наш саговорник.

- Бојим се да Трамп не би превише питао Зеленског о могућем предлогу примирја, већ би му га наметнуо и условио низом корака које САД могу да предузму према Кијеву. Што се тиче Русије, она покушава да створи утисак да контролише ситуацију и да им није важно да се мир одмах закључи.

За Москву је важно да остави утисак да Америка, и Запад уопште, не могу да им диктирају политику. За Русију ће бити прихватљив предлог који ће председник Путин моћи да представи као руску победу, као резултат руских војних и дипломатских успеха. Али није лако све ово спојити – Трамп може да уцењује Украјину, али ће са Русијом бити мало теже...

Блиски исток

И док још увек не знамо тачно шта Трамп смера са Украјином, исто питање поставља се и за Блиски исток, односно за серију ратова који тамо тренутно бесне (рат Израела и Хамаса, рат између Израела и Хезболаха, и веома отворене, на ивици ратних сукоба са Ираном и Хутима из Јемена). Сам Трамп, а посебно део његове бирачке базе, више пута је изразио да је Израелу потребна безрезервна америчка помоћ.

Не заборавимо да је Миријам Аделсон , америчко-израелска милијардерка и велики поборник америчке помоћи Израелу, само на овим изборима донирала Трампу 137 милиона долара - само је Тимоти Мелон дао више, 175 милиона.

– Американци су заправо до сада били потпуно уз Израел, упркос неким вербалним критикама Бајденове администрације. Трамп је веома близак Нетањахуу, а својевремено је признао Јерусалим као главни град Израела, наговештавајући тиме да је спреман да подржи и друге планове Нетанијахуове владе, што подразумева трајну окупацију Западне обале и Појаса Газе.

Штавише, Трамп се повукао из иранског нуклеарног програма, што је отворило нову кризу на Блиском истоку и појачало конфронтацију између Ирана и Израела. Чини ми се да је тачно да Трамп није вољан да покреће нове ратове, али да постоји један изузетак – можда би био вољан да започне рат против Ирана. Зашто? То жели његова бирачка база, то желе његови богати донатори, и то жели Нетањаху.

Ковачевић напомиње и да су у Абрахамским споразумима, које су Бахреин и Уједињени Арапски Емирати 2020. године на Трампову иницијативу закључили са Израелом, регулисани односи потписника тако да се палестинско питање уопште не помиње. Израел је требало да склопи сличан споразум са Саудијском Арабијом, што многи виде као један од кључних разлога за напад Хамаса 7. октобра 2023. године.

– Претпостављам да ће Трамп инсистирати на наставку такве политике, а да би се она спровела неопходно је да Хамас и Хезболах нестану, пошто су они главна препрека томе. САД би такође имала користи од промене теократског режима у Ирану, што, с обзиром на болест и године врховног вође, ајатолаха Хамнеија, и није тако немогуће.

Чак и амерички обавештајци процењују да би пучем у Техерану Иран поново могао да постане њихов савезник од америчког ривала, каже Ковачевић и додаје да би Трамп био више него склон да такву промену, де факто револуцију, „гура“ разним притисцима. У целој тој причи, на крају, осим Хамаса и Хезболаха, губитници би били – Палестинци.

Једна од жаришних тачака којима се Трамп бавио током свог првог мандата било је Корејско полуострво. Штавише, чак се два пута састао са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном , 2018. у Сингапуру и 2019. у Ханоју. Није било никаквог резултата.

– Најдраматичнија хладноратовска атмосфера из Европе 1950-их и 1960-их се реплицира у пацифичком региону. Јужна Кореја је тамо део ланца америчког савезништва, али како се односи са Северном Корејом заоштравају, Сеул би могао да дође још ближе закључку да је и њима самима потребно нуклеарно оружје.

Генерално, Корејско полуострво се претвара у оно што су некада биле Западна и Источна Немачка у Европи, сматра наш саговорник.

Што се тиче друге далекоисточне кризе – оне око Тајвана, Ковачевић претпоставља да ће Трампова администрација покушати да одврати Кину од идеје да крене у инвазије демонстрацијама војне моћи у том делу света, које ионако нису ништа ново.

– Међутим, Трамп би могао да закључи да ће помоћи Тајвану, али по вишој цени – шта је са плаћањем оружја, што са консултацијама у вези са продајом и производњом неких кључних производа попут чипса. Његов приступ је ту – ако желите да вас бранимо, морате то да платите, истиче политички аналитичар.

Што се тиче чланица НАТО-а, чак и оних које не троше више од два одсто свог БДП-а на одбрану, Ковачевић сматра да им САД вероватно не би ускратиле заштиту. За почетак, јер већина њих већ троши те паре на војску, посебно оне које су блиске Русији, па би у неком хипотетичком сценарију могле да буду мета напада.

Уопштено говорећи, Ковачевић сматра да би током Трамповог мандата тензије између светских суперсила могле да се смање, али да би се због тога могле повећати унутар САД.

– Ако је Трамп у доброј форми и жели да остане у Белој кући 2029. године, не можемо са сигурношћу рећи да ће поштовати амерички устав у будућности ако га није поштовао раније, посебно 6. јануара 2021. године.

На самом крају, укратко смо се дотакли Елона Маска, најбогатијег човека на свету и Трамповог блиског савезника, који би могао да добије важну функцију у новој администрацији. Питали смо Ковачевића да ли би Муск, сада у срцу владе, могао да покрене тиху технолошку револуцију.

– Ово није немогуће, али и можда је Маск управо схватио да би, помажући Трампу, могао да дочека 2030. са 600 милијарди долара (сада је тежак око 300 милијарди, прим.) и то не нужно тако да успе да направи огроман корак напред у својим компанијама.

(Блиц) Фото: АП, Тањуг, Схуттерстоцк / Рингиер