БиХ недостају дронови и сонде за тражење несталих

У БиХ се 29 година након рата и даље трага за више од 7.600 несталих, а један од проблема који постоје у овом процесу јесте недостатак савремене опреме за рад на терену, као што су сонде, теренска возила и дронови.

Проистиче то из 2. извјештаја о примјени Међународне конвенције за заштиту свих особа од присилног нестанка за БиХ, а који је у процесу консултација.

Како се наводи у овом документу, са 31. децембром 2023. године укупно је обрађено 33.840 пријава несталих особа, од којих је укупно верификована 29.831 пријава, док их се 1.907 налази у Регистру неверификованих.

Дакле, од укупно верификованих 29.831 пријаву несталих особа, а то су особе које су након процеса верификације добиле статус нестале особе, нешто више од 7.600 односи се на пријаве особа за којима се још трага.

"У складу са Законом о несталим особама процес пријављивања несталих особа још је отворен. Чланови породица несталих особа још пријављују своје најмилије Институту за нестале особе БиХ. Новозапримљене пријаве несталих особа имају приоритет у поступку верификације. Од 2016. године до данас Институт за нестале особе БиХ запримио је 224 нове пријаве за тражење несталих особа", наводи се у овом документу.

За верификацију су, тврде, остали само сложени случајеви, гдје се подаци и документација потражују од сусједних земаља које су настале распадом бивше Југославије, јер је одређен број несталих особа живио у једној земљи, а нестао у другој, као и нове пријаве које чланови породица континуирано подносе.

"Не постоји застој у процесу верификације, већ се може констатовати да је то свакодневни, континуирани процес", наводи се у овом извјештају, који је израдило Министарство за људска права и избјеглице БиХ.

С друге стране, Исидора Граорац, предсједница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, каже да је бројка о броју несталих фрапантна.

"Када су у питању нестали из Српске, ријеч је о бројци од 1.636 лица за којима се и даље трага. Та лица заиста заслужују своје мјесто на којем ће почивати њихови посмртни остаци, да се зна њихова судбина и да њихови чланови породице имају мјесто гдје ће отићи да упале свијеће и положе цвијеће", рекла је Граорчева за "Независне новине".

Она истиче да смо дошли у пат-позицију јер, како оцјењује, од почетка рада Института за нестале особе БиХ имамо податке који су катастрофални, односно бројке које не иду у прилог било каквом раду и било каквом помаку.

"То нас генерално наводи на закључак да је овај процес дошао у ћорсокак и да се нешто под хитно мора рјешавати. Имамо родитеље који умиру а не сазнају истину о судбини свог дјетета, не доживе да их пронађу, идентификују и достојно сахране и то је нешто што нас тјера да тражимо рјешења која би могла довести до покретања овог процеса", рекла је она и додала да не пију воду објашњења да Институт нема довољно људства и техничких средстава, јер та институција није формирана прошле, већ прије 16 година.

С друге стране, како се истиче у споменутом извјештају, Институт за нестале особе БиХ се пожалио да је од свог оснивања 2008. године суочен са недостатком људских, технолошких и финансијских капацитета.

Даље се наводи да власти у БиХ нису обезбиједиле потребне људске, финансијске и технолошке ресурсе да би се процес тражења несталих особа убрзао.

"Посебан проблем представља недостатак савремене опреме за рад на терену (георадари, сонде, заштитна опрема, теренска возила, дронови), као и недостатак финансијских средстава за дигитализацију Централне евиденције несталих особа БиХ", истиче се у 2. извјештају о примјени међународне конвенције за заштиту свих особа од присилног нестанка за БиХ.

Према доступним подацима, на подручју неколико земаља насталих распадом бивше Југославије, тј. у БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори трага се за још 11.563 нестале особе, а од тог броја 65,9 одсто односи се на БиХ.

(Независне новине) Фото: АА