Власти у БиХ подијелиле 383 милиона КМ за 12.200 удружења, преко 1.800 повезано са странкама

У последњих пет година у БиХ је потрошено најмање 383 милиона марака на финансирање 12.200 удружења, показују подаци из Регистра грантова Транспаренцy Интернатионал у БиХ, који је податке прикупио од свих нивоа власти.

Чак 64 милиона КМ добила су удружења која се могу довести у директну везу са политичким партијама, јер су челници 1.807 удружења били на кандидатским листама у посљедња три изборна циклуса.

Ови подаци нису ни потпуни, јер 27 општина, градова, ентитетских и кантоналних министарства није доставило информације, а све је присутнији тренд да велике износе новца за удружења дијеле профитабилна јавна предузећа.

ТИ БиХ је упоредио податке о удружењима која су примала јавна средства са Регистром функционера и идентификовао 344 удружења чија одговорна лица обављају јавну функцију, а на њихово финансирање је потрошено 16 милиона КМ у претходних пет година. Од тога, 83 удружења воде руководиоци (директори и чланови надзорног одбора) јавних предузећа, док су на челу 184 удружења руководиоци јавних установа. Ту је и 77 удружења које воде изабрана и именована лица, односно обављају неку од политичких функција.

Злоупотребе и сукоб интереса

Јавни новац се у већини случајева дијелио без икаквих критерија и јавног позива, на шта указују ревизори из године у годину на свим нивоима, а овај проблем препознат је и у стратегијама за борбу против корупције.

Са друге стране, буџетска средства се злоупотребљавају за финансирање подобних удружења или чак трошкова изборних кампања. ТИ БИХ је у протеклом периоду подносио пријаве против челника удружења који су се налазили у директном сукобу интереса, јер су истовремено обнашали јавну функцију, али није било адекватне реакције.

Након пријаве против бившег савјетника Предсједника Републике Српске Милана Теглетије, власт у РС је експресно измијенила закон и озаконила сукоб интереса у финансирању невладиних организација из буџета. Тако је омогућено свим функционерима да имају своје НВО и примају неограничен износ јавних средстава, ако за рад у удружењу не примају плату.

Подсјећамо да је циљ овог закона био да спријечи функционере да новац из буџета дијеле сопственим удружењима и приватним предузећима, па се појава сукоба интереса никако није смјела сводити на примање плате, чиме је начињена несагледива штета.

Додатно, ревизори у РС су утврдили да се средства одобравају удружењима која су их ненамјенски трошила, али упркос неколико судских пресуда у корист ТИ БИХ-а и реакцији Омбудсмана, ресорно министарство у Влади РС и даље скрива ове информације.

Такође, у Федерацији БиХ од 2013. не постоји надлежна комисија која одлучује о сукобу интереса док институције које додјељују јавна средства потпуно игноришу постојање закона и чињеницу да је удружењима која води јавни функционер забрањено примити више од 10.000 КМ годишње, односно 50.000 за удружења из области културе и спорта.

Брчко Дистрикт даје највише новца

Највише новца подијели се на локалном и кантоналном нивоу, али значајну суму дијелиле су у претходном периоду и ентитетске владе.

У поређењу са висином буџета, убједљиво највећи проценат дијели Влада Брчко Дистрикта која за финансирање НВО издваја 16 ,8 милиона КМ годишње. Дистрикт су у наведеном периоду потресале бројне афере око расподјеле овог новца али је власт касније значајну реформу направила усвајањем побољшаног закона о сукобу интереса.

Такође износ средстава за финансирање удружења повећава се из године у годину а једини пад забиљежен је 2020. када је због ЦОВИД-а наплаћено значајно мање јавних прихода.

Ови подаци довољно говоре колики је степен политичке контроле над финансирањем цивилног сектора из буџета. Средства се дијеле удружењима која често немају ни wеб страницу, не објављују извјештаје о раду, као ни то у које сврхе троше јавна средства.

Са друге стране новим законом неподобним удружењима у Републици Српској власт намјерава ограничити рад и означити их “страним агентима” уколико се финансирају из европских или других фондова. Исте те фондове користи и сама власт која кроз овај закон покушава, под кринком транспарентности, ограничити рад неподобних удружења, док не постоји ни минимум транспарентности код финансирања “владиних невладиних организација”, пише Транспаренцy Интернатионал у БиХ.

(БН) Фото: БН