Шта је циљ Додикових пријетњи банкама?

У јануару ове године предсједник Републике Српске Милорад Додик, запријетио је банкама у Републици Српској да ће их затворити уколико у року од 3 мјесеца не врате 750 милиона марака које су изнијеле у иностранство. У вријеме Додикове владавине пропале су 2 банке – Бобар банка и Банка Српске, па је сада поново актуелно питање шта је циљ његових нових пријетњи, које уколико би се оствариле би нанијеле огромну штету привреди и грађанима Републике Српске?

Бројни проблеми у банкарском сектору, као што је пропаст Бобар и Банке Српске, које су јавни буџет, грађане и привреду оштетили за стотине милиона марака, прошли су без значајније реакције власти и без покретања питања политичке одговорности. Међутим, након увођења америчких санкција и затварања рачуна званичницима и фирмама које су са њима повезане, креће брига власти за пословање банака у Републици Српској.

"На крају веома озбиљно им поручујем, а знамо ко је изнио. 750 милиона сте изнијели депозита ових грађана у иностранство да би тамо поткрјепљивали економије које су неуспјешне Аустрије и Њемачке и купили сте нашим депозитима 150 милиона обвезница у иностранству. Имате рок од 3 мјесеца да то вратите у Републику Српску јер су то наше паре, наш новац. Не будете ли то вратили – затворићемо вас", рекао је Додик.

Додиков рок истиче, а банке се претјерано не осврћу на пријетње. Исте не коментаришу, али раде уобичајено и ниједна није затворена.

"Банкарски сектор је регулисан законом о банкама, а једини надлежан орган који надзире рад банака је Агенција за банкарство Републике Српске тако да је потпуно излишно говорити о томе да Влада или неки дио Владе може да управља банкама или намеће, доноси одлуке и тако даље", сматра економиста Славиша Раковић.

 Из Агенције за банкарство Републике Српске нам нису одговорили на уредно достављена питања око уплитања политичара у рад ове институције који би требало да буде независан.

У опозицији сматрају да Додик и те како добро зна да он не може да затвара банке, па је питање шта је онда циљ овакве реторике.

"То су озбиљне и опасне намјере и мијешање у финансијски систем Републике Српске у неку врсту независности банкарског сектора", сматра Бранислав Бореновић, посланик ПДП-а у Представничком дому Парламентарсне скупштине БиХ. 

Док у Агенцији за банкарство ћуте, а банке се не осврћу на пријетње, без реакције су у Влади Републике Српске као да нису свјесни да се и самим ријечима наноси штета Републици Српској.

Да се од представника власти чују пријетње које на крају не буду реализоване није новост. Међутим многи се питају како ће отворене пријетње да утичу на ионако нестабилан банкарски сектор? И да ли се може десити да се након пријетњи нека банка заиста повуче из Републике Српске што би оставило драстичне посљедице на грађане и привреду.

Када су у питању тврдње власти да банке недовољно новца улажу у домаћу привреду, економисти и представници опозиције наводе да износ инвестиција јесте низак, али да власт избјегава да каже ко је одговоран што је привреда у таквом стању да је свака инвестиција у исту ризична.

"Ви банке не можете да натјерате оне послују по својим принципима: мјери се ризик и мјери се принос на неко улагање и када је ризик већи од оног што је дозвољено по неким њиховим стандардима банке ће бити мало затвореније да то раде", сматра предсједник Народног фронта Јелена Тривић. 

Тако и даље остаје нејасно шта је прави узрок заокрета власти према банкама: Одбијање да њима и њиховим фирмама отворе рачуне или незаинтересованост да купују трезорске записе и обвезнице Републике Српске и тиме спасавају буџет?

(БН) Фото: Рапорт