Како се Додик богатио на рачун Републике Српске

Нико боље од њега не препознаје могуће преваре у чудесним путевима новца те како се таложило "породично благо", од јоргана преко нафте и цигарета до ИТ сектора. Журнал ће у неколико наставака рекапитулирати бизнис пут Милорада Додика, од предратних почетака до данашњих дана.

Милорад Додик је у младим данима спознао профитабилност спреге политике и бизниса. Имао је 27 година када је 1986. изабран за предсједника Извршног одбора Скупштине општине Лакташи. У Парламент БиХ изабран је 1990. године, на првим вишестраначким изборима, као члан Савеза реформских снага Анте Марковића.

Тада је, захваљући познанству са чланом руководства Привредне банке Сарајево добија велики кредит за покретање бизниса те отвара фабрику за производњу намјештаја, душека и јоргана „Игокеа“. Упућени тврде да овај кредит није вратио.

Почетком рата напушта државни парламент и као независни посланик дјелује у Народној скупштини РС. Почиње да одржава раније започете везе са пословним људима, те их проширује и на Србију. Наравно, посебно су га занимали послови на којима се у ратно вријеме изузетно профитирало, трговина горивом и цигаретама. Зато је и проширио дјелатности своје фирме на ову робу.

Трговину нафтом прво је покушао као заступник фирме „Врбас“, регистроване у Румунији, о чему свједочи уговор вриједности око 4,8 милиона долара. настао приликом куповине горива у Бугарској почетком 1994. године. Тако је, само по овом уговору,  на продаји нафте грађанима Републике Српске у ратно вријеме, зарадио милионе.

Априла 1994 године одузета су му два шлепера цигарета увезених из Македоније и то није био једини случај.

„МУП је дошао до доказа да је извршено фалсификовање исправа са циљем утаје акциза и пореза на промет, како на територији СР Југославије, тако и на територији РС“, наводи се у Рјешењу Финансијске полиције РС на жалбу Додикове фирме Игокеа из Лакташа.

Додик је био један од повлаштених „дистрибутера“ за територију Републике Српска Крајина, што му је омогућило његово хвалисање о добрим релацијама са Бориславом Микелићем, човјеком од повјерења Слободана Милошевића и Жељка Ражнатовића Аркана. Приликом полицијских и инспекцијских контрола он се у изјавама позивао на тадашње министре, правдајући се да је невин у откривеном шверцу.

Додикова изјава у полицији

Тако је поред цигарета Додик „уловљен“ у прикривању продаје парфема, алкохола, горива. У налаз финансијске полиције из јуна 1994. године наведено је како је МУП РС  утврдио да је „Игокеа“ на основу „фалсификованих докумената приказивала мању вриједност робе и њено поријекло ради избјегавања уплате акциза и пореза“. Додик тада активно сарађује са новопеченим тајкунима, Слободаном Пухалцем, Николом Вукелићем те Славком Рогуљићем.

Иако је током рата добро „пословао“, наравно углавном „на црно“, Додик се задуживао, али дугове није уредно враћао. Зато је накнадно, када је постао премијер РС, дугове покушао вратити из ентитетског буџета.

Према извјештају Главне службе за ревизију РС о пословању Дирекције за робне резерве у вријеме првог Додиковог мандата, он је током рата остао дужан новац фирми „Елнос комерц“ из Бора.  Новац је вратио тако што је „Елносу“ исплатио 553.548 КМ за пољопривредне машине наводно за потребе Робних резерви, које пак никада нису достављене!

Дужан је био и „Македонија табаку“, за цигарете које су му заплијењене 1993. године. Додик је све вријеме рата узимао кредите у Бањалучкој банци, у мају, јуну, августу, октобру, новембру 1993, потом јануару 1995., као и у децембру 1997. године (сви документи у посједу „Журнала“).

Узимане су велике суме новца које су потом захваљујући енормној инфлацији временом постале "ситан" новац за враћање.  У коначници, према ревизорском извјештају о пословању банке, остао је дужан 258 хиљада марака. Он је тај дуг вратио тужбом „Игокее“ против предузећа „Прима трејд“ из Нове Тополе; односно банка је тужбу, која у том тренутку није била ријешена пред Основним судом у Бањалуци, прихватила као надокнаду за 342.838 марака дуга. Био је то добро осмишљена превара.

Како је фирма "Прима трејд" дуговала „Игокеи“ 65 милиона динара за ђубриво још из маја 1992. године, Додик је 1993. тужио „Приму“, а суд није ријешио случај у наредних десет година. Онда је Додик ту тужбу 2002. године продао банци за преко 340 хиљада марака. Када је банка кренула да се наплати из фирме „Прима“, сазнали су да је то предузеће поодавно завршило у стечају!

У то је вријеме Додик био миљеник међународне заједнице, али и Странке демократске акције којом је тада руководио Алија Изетбеговић. 

(Зурнал.инфо)