„Виадуцт“ дневно зарађује 19.000 КМ: Кошарац "пресудио?!

Један глас „против“ Сташе Кошарца, министра спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине током 57. сједнице Савјета министара одржане 31. јула прошле године до сада нас је коштао више од 4 милиона КМ.

Наиме, одлуком Арбитражног вијећа у Вашингтону, БиХ је обавезана да словеначкој фирми “Виадуцт” исплати 110 милиона КМ одштете због раскида уговора о концесији за изградњу хидроцентрала на Врбасу.

Уговор о додјели концесије са „ХЕС Врбас“, које је у власништву „Виадуцта“ потписан је 2004. године, а њиме је била планирана изградња ХЕ „Крупа“ и ХЕ „Бањалука-Ниска“. Међутим, уговор је раскинут након што је Влада додијелила концесију за изградњу ХЕ „Бочац 2“ која је онемогућила изградњу ХЕ „Крупа“. На челу Владе РС у том тренутку је био Милорад Додик.

Бивши правобранилац БиХ Млађен Мандић рекао је да је тужба стигла 2016. године, када је он био правобранилац БиХ, и упозоравао да ће овај случај бити изгубљен.

– Словенци су били заинтересовани да се плати милион евра и да повуку тужбу и то би се завршило. Међутим, ни то није Влада одобрила, тада је водила Жељка Цвијановић – нагласио је Мандић.

Истакао је да је искључен из тог поступка, а 2017. године је склопљен Уговор између Савјета министара БиХ на челу са Зораном Тегелтијом и Владе Републике Српске коју је у том тренутку водила Жељка Цвијановић по којем Република Српска преузима обавезе плаћања.

Коначном одлуком Арбитражног вијећа у Вашингтону, БиХ обавезана да “Виадуцту” исплати одштету због раскида уговора о концесији за изградњу хидроцентрала на Врбасу. БиХ је тај спор изгубила још 2022. године, а одлука је правоснажна.

– На дан нашег првог обраћања Савјета министара БиХ 8. маја 2024. године, потраживање је износило 52.858.813,59 евра, готово за 3 милона евра мање у односу на 1. март ове године – рекао је правни заступник словеначког предузећа „Виадуцт“ Предраг Барош.

Према његовим ријечима, прошле године Савјет министара је разматрао приједлог Правобранилаштва за рјешење овог питања 31. јула 2024. године, када је у првом кругу гласања било 6 гласова „за“ и један „против“. Против је гласао министар Сташа Кошарац.

У другом кругу гласања против су били министри из реда српског народа Сташа Кошарац, Срђан Амиџић, Ненад Нешић, те и Огњен Јањић, као замјеник министра Едина Форте.

– Овај приједлог је био у потпуности коректан и рационално је предложен рок од 15 дана за поступање Владе Републике Српске, из разлога што је Влада Републике Српске закључила са Савјетом министара споразум из 2017. године, о којем се пуно писало, а у случају непоступања да се задужи Министарство финансија и трезора БиХ за плаћање пресуде, а све у циљу избјегавања наступања даљњих штетних посљедица – рекао је Барош.

На дан одржавања 57. сједнице Савјета министара, када није усвојен Приједлог Правобранилаштва БиХ, потраживање је износило 53.629.943,31 евра, око 2.225.000 евра мање у односу на 1. март.

Осим тога од 18. априла 2022. године дуг је са 46,6 милиона евра повећан на 55,8 милиона колико је износио 1. марта.

Он је појаснио да тренутно Савјет министара очекује став и приједлог Министарства финансија и трезора БиХ који треба да доставе у року од 15 дана од 27. марта.

– У циљу постизања споразума своје потраживање смо стопирали на датум 1. март, али под условом да споразум буде закључен до 31. марта. Споразум није закључен, тако да постоји даља могућност да се камата обрачунава, све зависи од приједлога Министарства финансија. Уколико би то био неки коректан приједлог са кратким роковима поступања, нико не би гледао да ли је то потраживање закључно са 1. мартом, уколико се то измири на адекватан начин у  прихватљивим роковима – рекао је Барош.

Нагласио је уколико буду доставили приједлог измирења који није прихатљив камата и даље свакодневно тече.

Према ријечима Бароша дневна камата је 9.570 евра (око 18.600 КМ) док не буде измирен дуг.

– Годишња камата која се обрачунава у предмету је изнад 20 одсто, она по пресуди иницијално износи 7,1 одсто али сложени начин обрачуна, што значи да се камата додаје на главницу на коју се опет обрачунава камата и тако у круг. С обзиром на износ главнице који је досуђен Пресудом и износ годишње камате од око 7.000.000 КМ, евидентно је да камата на годишњем нивоу прелази 20 одсто – истакао је Барош.

Сташа Кошарац и Срђан Амиџић нису се јављали на наше телефонске позиве.

(Српскаинфо) Фото: СМ