Политичке блокаде наносе штете грађанима и привреди

Босна и Херцеговина све је даље од повлачења више од милијарду евра из европског Плана раста, јер њени званичници нису испунили ни основне процедуралне кораке. БиХ једина у региону није доставила потпуну реформску агенду, а без тога нема ни новца. Велико питање је може ли се БиХ помјерити с мртве тачке?

Кроз План раста ЕУ, земља има прилику да обезбиједи значајна средства која би могла да унаприједе њен инфраструктурни, енергетски и дигитални сектор. Међутим, БиХ је једина земља у региону која још није у Брисел послала усаглашену реформску агенду која је кључна за повлачење средстава из овог програма. Како ствари сада изгледају међусобне разлике су никад веће, а тензије подигнуте до алармантног нивоа. У овој ситуацији је скоро па немогућа мисија постизање договора око Уставног суда БиХ. Споран је и приједлог из Републике Српске да ентитетске власти могу уложити вето на одлуке Конкуренцијског савјета БиХ.

“Мислим да је једино рјешење једна конференција која би била уз учешће и власти и опозиције из РС и представника власти и опозиције из ФБиХ уз гаранцију међународне заједнице као што је ЕУ која би била највише заинтересована да се направи један функционални модалитет БиХ и наравно земље Г7, тако да милисм да је то пут у којем би БиХ могла кренути не само према Плану раста већ и према једном нормалном функционисању БиХ”, каже дипломата и економиста, Драшко Аћимовић.

БиХ би из Плана раста могла повући једну милијарду и 85 милиона евра за пројекте којима би се унаприједио квалитет живота грађана и створиле нове економске прилике. Ипак, политичке блокаде све то чине недостижним.
   
“Посљедице су те да наравно да новци које су требали добити кроз бесповратна средства један дио и већи дио кроз кредите, наравно БиХ не може на то да рачуна. Али, оно што је можда и најважније у овом моменту, а видимо да се рат шири унутар Европе, оно што је најважније је да би тиме БиХ ушла у тај заштитни механизам ЕУ”, каже Аћимовић.

Многе прилике су до сада пропуштене, али нада још постоји.

“Мислим да је највећа нада да се разријеши криза, добијемо функционалну власт која ће онда припремити озбиљну реформску агенду, озбиљне пројекте и програме и евентуално тада ако дјелујемо увјерљиво и способно да проведемо оно што смо се обавезали покушамо добити неки накнадни приступ средствима па макар изгубили један дио који је већ искориштен”, каже економиста Игор Гавран.  

Највећи губитници политичких блокада, опструкција и тензија до усијања су грађани и привреда.

“Највише трпе сами грађани и привреда  зато што немају оне услове које имају људи у ЕУ, а то су један уређен систем у којем се поштују правила игре и такав систем не одговара нашим политичарима. Они су много више навикли на овај систем лова у мутном и њима не одговарају уређена и јасно прецизна дефинисана правила игре каква постоје у ЕУ”, каже политички аналитичар Велизар Антић.       

Уколико БиХ не испуни своје обавезе према ЕУ, не само да ће изгубити ову прилику за финансијску помоћ, већ ће и дугорочно угрозити своје шансе за стабилан економски развој, као и на политички статус у будућности.

(БН)  Фото: Архива