Све афере Додикове власти: Криминал, пљачке, преваре…

Доласком СНСД-а на власт 2006. године започиње пракса низ криминалних афера које су грађане Републике Српске коштале стотине милиона марака. Од приватизације, преко свеопште отимачине до изгубљених арбитражних спорова, стиче се утисак да је листа бесконачна. 

Медији готово свакодневно, годинама уназад извјештавају о нетранспарентности, криминалу и корупцији власти, у мјери да су на те појмове грађани већ огуглали. Опозиција 19 година указује на безобзирну пљачку јавног новца, каже Мира Пекић.

„Ми смо говорили о приватизацији Робне куће „Боска“, о приватизацији Рудника „Љубија“, о пропасти Робних резерви које би сада у вријеме непредвидивих економских кретања биле нарочито битне. Ми смо говорили и о пропасти банака“, каже Пекић. 

Владавина Милорада Додика може се описати само једном ријечју – афера, сматра предсједница Народног фронта Јелена Тривић. 

„Било их је толико да када човјек крене да их набраја увијек неку значајну заборави. Људи се више и не сјећају пропасти три банке за које је директно одговорна власт у Републици Српској.

У тим банкама изгубљено је, односно нестало, преко 250 милиона средстава јавних владиних агенција. Дакле, новца грађана Републике Српске“, каже Тривић. 

Намјерно или случајно учињени пропусти власти, дебело су уназадили привредни потенцијал Републике Српске, сматра економиста Зоран Павловић. 

„Губитак спора са „Вијадуктом“ од 110 милиона. Можемо се вратити назад па погледати стање откупа концесије која је дата господину Сердарову. Не зна се колико ће да кошта, да ли 240 или 300 милиона КМ.

Можемо говорити и о губицима који су настали по основу чињенице да нисмо хтјели да преговарамо са Електродистрибуцијом Словеније око партнерства у енергетском сектору, мислим прије свега на ТЕ „Угљевик“, наводи Павловић.

Корупционашке афере пратио је и Транспаренцy Интернатионал БиХ, који је све уредно документовао, подносећи кривичне пријаве тужилаштвима, али судски епилози су изостали. 

„Постоји један прећутни договор, као што се чује на снимку тужитељице и бившег директора ОСЕ да постоји један прећутни договор да се не ради висока корупција и ми то нажалост гледамо у цијелој БиХ.

Крупне афере се не процесуирају, осим када лидери падну са власти, тада се ствари ваде из латица“, објашњава Срђан Траљић. 

Спорна је и приватизација нафтне индустрије. У рукама приватника завршила је и зворничка Алумина, стратешко предузеће чиија вриједност је процијењена на стотине милиона марака.

Спорне су концесије, уговори, мегаломански пројекти, набавка софтвера. Не треба заборавити ни афере обједињене под заједничким називом „корона уговори“, када је профит од набавке неисправних респиратора био важнији од људских живота. 

(БН) Фото: БН