Поређење плата у БиХ наспрам Хрватске и Словеније – три земље, два свијета

Просјечна нето плата у ФБиХ, према посљедњим званичним подацима у овој години износи 1.525 КМ, а у Републици Српској 1.475 КМ, док је просјечна бруто плата у ФБиХ 2.380 КМ, а у Републици Српској 2261 КМ.

Упоредимо ли плате у БиХ са платама у Хрватској и Словенији, земљама чланицама ЕУ, видјећемо да је просјечна нето плата у Словенији (у јануару износила 1568,12 евра) дупло већа, а у Хрватској већа за око 70 до 80 посто (у јануару износила 1392 евра).

Како је извијестио Форбес Словенија, позивајући се на податке СТА, у Хрватској су нето плате у јавном сектору прошле године биле приближно исте као у Словенији, а у међувремену, просјечне нето плате у словеначкј привреди веће су за 15,8 посто, а бруто плате око 30 посто, показало је истраживање загребачког Економског института.

Бруто домаћи производ

Форбес Словенија даље наводи како је просјечна мјесечна нето плата у јавној управи и одбрани била 6,9 ​​посто већа у Словенији него у Хрватској, док су у Хрватској веће плате у здравству и социјалној заштити. Словенија има већи БДП по глави становника од Хрватске и веће плате у приватном сектору, док државни службеници у обје земље, према најновијем истраживању, имају приближно једнаке плате.

Бруто домаћи производ (БДП) по становнику у Словенији је прошле године износио 31.500 евра, док је у Хрватској износио 21.700 евра. У Словенији је био 45 посто већи. Просјечна бруто плата у Словенији износила је 2.395 евра, односно 31,5 посто више него у Хрватској.

Према подацима Међународног монетарног фонда (ММФ) из октобра 2024. године, бруто домаћи производ (БДП) по глави становника Босне и Херцеговине за 2024. годину износио је 8.670 долара у текућим цијенама (номинални БДП по становнику) ​и 22.610 долара према паритету куповне моћи (ППП).

Према процјенама организације Wорлд Ецономицс, БДП по глави становника БиХ у 2024. години износио је око 22.610 долара, узимајући у обзир и величину неформалне економије, која се процјењује на 32% укупне економске активности.

Државни расходи

Када је о приватном сектору ријеч, у прерађивачкој индустрији словеначки радници су примали 38,2 посто вишу нето плату него радници у Хрватској, као и у малопродаји и то 27,5 посто више. Форбес Словенија наводи како је просјечна мјесечна нето плата у јавној управи и одбрани била 6,9 ​​посто већа у Словенији него у Хрватској, у образовању су у ове двије земље биле готово идентичне, док су у Хрватској за око три посто веће нето плате у здравству и социјалној заштит него у Словенији.

Надаље подсјећа, како укупни државни расходи на плате запослених након прошлогодишње реформе система плата износе 13,2 посто бруто домаћег производа, што је други највећи расход у ЕУ. Већи удио има само Данска.

У БиХ с друге стране укупни расходи институција (2024.година) су износили 1.355.400.000 КМ и већи су за три пости него у претходној години.

Годинама Међународни монетарни фонд (ММФ) у својим извјештајима препоручује реформу јавне потрошње у БиХ, укључујући ревизију запослености у јавном сектору и плата, како би се осигурао фискални баланс у средњем року.

(Форбес БиХ) Фото: БН