Српској пријети арбитража и губитак 200 милиона КМ

Од 2012. године траје сага о вјетропарку Трусина. Овај помпезно најављивани пројекат до данас се није макнуо даље од почетка, а фирма која је већински власник концесионара тврди да је оштећена незаконито одузетом концесијом од стране Владе Републике Српске и да ће, уколико не дође до договора и враћања концесије, своја права тражити путем међународне арбитраже. 

Загребачка фирма ‘‘Кермас енергија‘‘ која је већински власник невесињског предузећа ‘‘Еол први‘‘ којем је Влада Републике Српске 2012. године дала концесију на 30 годину за изградњу вјетропарка Трусина ће, уколико не дође до споразума и враћања концесије коју је Влада Републике Српске незаконито одузела 2019. године, путем међународног арбитражног поступка захтијевати одштету у минималном износу од 102 милиона евра.

Да ли је вјетропарк Трусина још један пропали пројекат који ће нас скупо коштати?!

Пројекат изградње вјетропарка Трусина никада није започет јер ‘‘Кермас енергија‘‘ није доставила тражену банкарску гаранцију правдајући то чињеницом да су у међувремену укинути подстицаји за производњу струје.

Скоро 6 година након одузимања концесије од стране Владе РС за коју правни заступници ове фирме тврде да је извршена незаконито, фирма ‘‘Кермас енергија‘‘ упутила је почетком фебруара Савјету министара БиХ опомену пред арбитражни спор.

Мира Пекић, посланик ПДП у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ сматра да је за потенцијални нови удар на буџет РС заслужан аматерски приступ Владе Републике Српске код давања концесија.

"Огромна су ово финансијска средства, огромна за Републику Српску и ако узмемо у обзир те цифре које су уговоре и договорене тим уговорима веома озбиљне и високе, поставља се питање када су се договорали уговори о концесији да ли је тада испитано ко су те фирме којима се даје ево нпр овај уговор за вјетропарк Трусина.

Ко је та фирма, ко су ти људи, да ли они могу доставити адекватне банкарске гаранције и да ли се тај посао који се са њима склапа заиста може извести. Овако видимо да власт РС потпуно аматерски приступа свему овоме и ја вјерујем да ће на крају бити удар на буџет РС без обзира колико власт у Сарајеву разговара и преговара, на крају ће те уговоре морати да плати Републику Српску", сматра Мира Пекић, посланик ПДП у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Загорка Граховац, посланик листе За правду и ред у Народној скупштини Република Српска, кривца за новонасталу ситуацију и пријетњу новим губитком стотина милиона КМ види у Жељку Ковачевићу, бившем министру енергетике и рударства Републике Српске.

"Сад се испоставља да смо пред арбитражним спором за који је најодговорнији бивши министар енергетике господин Ковачевић који је 2014. године потписао анекс уговора којим омогућава овој фирми да конкурише за подстицај те се на томе и заснива арбитражни спор. Првобитни уговор према којем је струја требала да иде на слободно тржиште гдје се радило о вјетропарку од 50 мегавата, подијељен је на пет мањих јединица од по 10 мегавата што је директно омогућило арбитражу.

Није искључена могућност да је све ово изрежиран случај како би се појединци који су тада били навласти обогатили, а све на штету грађана Републике Српске који ће на крају сносити овај огроман дуг јер очигледно је да од овог пројекта неће бити ништа", рекла је за нашу телевизију Загорка Граховац, посланик листе За правду и ред у НСРС.

А да од пројекта вјетропарка Трусина неће бити ништа сматрају и Невесињци. Много је оних који нису упућени у цијелу причу па нису жељели коментарисати, али они којима је прича о вјетропарку Трусина позната редом су изразили скептицизам по питању реализације овог пројекта. 

Од дана слања опомене Савјету министара БиХ тече рок од 6 мјесеци за постизање споразума и враћање концесије фирми ‘‘Еол први‘‘ чији је већински власник ‘‘Кермас енергија‘‘.

Уколико до споразума не дође, испуњавају се услови за покретање међународног арбитражног спора у којем би Република Српска могла да се суочи са новим губитком стотина милиона КМ.

(БН) Фото: БН