Зашто Република Српска плаћа највише камате у региону?

Република Српска при задуживању емисијама обвезница плаћа изузетно високе камате у односу на Федерацију Босне и Херцеговине, Хрватску, Црну Гору и многе друге земље.

То није чудно ако се у обзир узме да  распон каматних стопа одражава факторе као што су кредитни рејтинг, општи економски услови, инфлација, као и инвеститорова перцепција ризика.

Најновији примјер задужења је од 5. маја када се Српска задужила на берзи 120 милиона КМ кроз двије емисије обвезница.

Првом аукцијом Влада се задужила дупло више него што је планирала. План је био да се задужи 50 милиона КМ, али су прихваћене скоро све пристигле понуде па је задужење 110 милиона КМ, уз камату од 5,5 одсто, док је рок доспијећа обвезница пет година. 76. емисијом обвезница до сада, Влада се задужила још 10,28 милиона КМ по каматној стопи од 5,95 одсто, а рок доспијећа обвезница је 10 година.

Притисак и потреба за новцем

– Ситуација око камата на обвезнице зависи од понуде и потражње новца и повјерења давалаца капитала и новца ономе ко емитује обвезнице. Ту не можете бити сигурни да ли сте исправно поступили у смислу камате.

Проблем је што је Република Српска отишла на берзу у Беч, а потом у Лондон са каматом која је већ била дефинисана на 5 одсто. Кад требају паре, онда подигну чак и на 6 одсто.

Тиме су на неки начин показали да је то нека референтна цијена која се установила у Републици Српској – рекао је економиста Зоран Павловић.

Додао је да у Федерацији гдје није био толики притистак и потреба за новцем, нису давали тако високе камате и због тога је уобичајено било да камата у Федерацији буде од 3 до 4 одсто, а у Републици Српској између 5 и 6 одсто.

– У Министарству финансија, када желе да дођу до новца кога у том моменту немају, а због политичке ситуације, ишли на варијанту да дижу камату на обвезнице и да на тај начин буду сигурни да се прикупити средства.

Оно што се дешава, а то је да имате позицију да потражујете новац, да пустите обвезице, а да их нико не купи. А то је онда највећа незгода или блам онога који жели да обвезнице пласира на тржишту.

Због тога је ситуација таква да, Република Српска, вјероватно због тога што с једне стране има мањи привредни потенцијал него Федерација, што на неки начин је и више задужена по глави становника од Федерације, Министарство финансија је закључило да мора ићи са већом каматом да би привукли средства или обезбиједили средства за оно што треба да финансирају у свом редовном раду – објаснио је Павловић.

Додао је да се “одомаћило” то да је Република Српска у позицији да плаћа више, и кад не би то радила, вјероватно не би било интереса у тој мјери за пласман обвезница, а “они неће да дођу у ситуацију да им недостајућа средства која су покушали да прикупе преко берзе, не буду уплаћена”.

Примјери из окружења

На примјер 25. марта одржана је 60. аукција обвезница Федерације БиХ, а ради се о петогодишњим обвезницама са датумом доспијећа 26. марта 2030. године.

У склопу 10 трансакција, методом вишеструких цијена, уписано је укупно 50.000 обвезница, по пондерисаној просјечној прихваћеној цијени 99,7927 уз каматну стопу 3,2455 посто, чиме је за емитента прикупљено укупно 49.896.390 КМ.

С друге стране на примјер у Хрватској грађани су крајем фебруара и почетком марта могли купити двогодишње државне обвезнице, уз минимални улог од 500 еура и минималну каматну стопу 2,6 посто, а сви који задрже обвезнице до доспијећа добиће додатних 50 еура, без обзира на висину уплате.

Често се као примјер наводи 2020. година када је Хрватска емитовала еврообвезнице с роком доспијећа од 11 година, са каматом од 1,5 одсто, док су ове године еврообвезнице доспијећа 2037. године издане у укупном номиналном износу од 2 милијарде евра уз годишњу каматну стопу од 3,25 одсто.

– Да је велико повјерење инвеститора у Црну Гору показало се и данас. Успјели смо да по најповољнијим могућим условима обезбиједимо новац на међународном тржишту, да би држава вратила старе позајмице од преко 800 милиона еура, које овој Влади стижу на наплату до краја 2025. године – објавила је Влада Црне Горе 25. марта.

Додали су да је Министарство финансија успјешно реализовало емисију државних обвезница у износу од 850 милиона евра, с роком доспијећа од 7 година, по каматној стопи од 4,875 одсто.

Преживљавање

Коментаришући разлику у каматама које плаћа Српска са овим примјерима из окружења Павловић је рекао:

“Ако имате привредну активност која доноси пореске приходе, који су стабилни и сигурни, и ако нисте у великој потреби за новцем, онда дајете нижу камату, јер то у преводу значи да сте на неки начин у могућности да преживите и без тих пара. Не морате по сваку цијену да платите такав неки износ који је већи него што је уобичајено”.

– Али, пошто је политичка ситуација компликована у Републици Српској, пошто инвеститори не воле да финансирају ниједан бизнис који има ризик у себи, без обзира можда је то и Република Српска као ентитет, онда да би били сигурни у Министарству финансија да ће прикупити потребна средства, су између осталог и зато ишли на варијанту да дају већу камату него што је она уобичајена – рекао је он.

Додао је и да су емитоване и штедне обвезнице што је дало неки резултат.

– Република Српска тражи средства за потребе финансирања свог рада, али не ради довољно на томе да се покаже колико и како привреда може да се ојача, јер без добре привреде и прихода по том основу, директних пореза, а трошкови вам се намећу по основу разних пресуда, нерационалног трошења долазите у позицију да практично се финансирате из кредита, а то је једна од најгорих варијанти.

Као када бисте ушли у финансирање стана коју хоћете да купите, а останете без посла или потрошите новац који треба да платите као рату на одлазак за годишњи одмор – рекао је Павловић.

Истакао је да је потребан озбиљнији приступ финансирању потреба буџета.

– Основ било које економије је смањивање трошкова и непотребних губитака који су се очигледно појавили са тим пресудама које сада јако оптерећују буџет. Мислим да политика задуживања и враћања није добра у Републици Српској – додао је он.

(Српскаинфо) Фото: БН