Накнаде и до 2.300 марака - Чему служи АНУРС?

Академија тренутно има 237 чланова, њихове надокнаде се крећу од 1750 до 2300 КМ мјесечно. Међутим ефеката рада за те плате које примају баш и нема.

Већина је чула за Академију наука и умјетности Републике Српске која је основана 1999.године. Према званичној дефиницији, ово је највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској.

Међутим, у посљедње вријеме све више је оних који увиђају да  ова установа, која би требала да окупља најумније главе из свих области није у тој функцији.

У рад академије своје прсте умијешала је политика па се ту углавном удомљавају заслужни страначки кадрови. Истражили смо шта о томе мисле појединци из академске заједнице.

Академија наука и умјетности Републике Српске се сматра за установу од посебног националног интереса за сваку државу па и за Републику Српску, бар је тако по званичној дефиницији.

Међутим, да ли ова установа у пракси обавља баш све што је наведено у дефиницији? Многи кажу да не обавља што се на неки начин доказало и избором нових чланова Академије почетком фебруара ове године гдје се налазе и нека имена која су блиска власти.

Професор Бранко Блануша каже да Академија није испунила ни оно мјесто у друштву које треба јер се функција Академије своди на нека повремена предавања, а у ствари би требала да износи свој став и приједлоге објективно по битним питањима у друштву.

„Ту би сигурно Академија наука, с озбиром на мјесто у друштву које треба да има, да окупи интелектуалну елиту коју има Република Српска и стручњаке из Србије, Европе и свијета да се нађу приједлози или мишљења или сугестије како неке битне ствари као што су у питању стратешке ствари, како их ријешити“, каже проф.др Бранко Блануша, Електротехнички факултет Универзитета у Бањој Луци.

Намјера оснивања Академије је била добра, с циљем развијања и подстицања развоја науке и умјетничке дјелатности.

Наравно, идеја је била добра док су носиоци били стручни професори али нажалост силом природних закона и одласком оних најбољих, АНУРС су преузели они мање познати, те се ова институција претворила у своју супротност – у државни „компресор“ за разне потребе.

Многи сматрају да Рајко Кузмановић, који је на челу Академије већ 21 годину, окупља партијске кадрове, док су професори и сарадници, који се истичу научним достигнућима, неријетко на удару. Очигледно је да је политика већ одавно пустила коријење и у овој установи, каже Петар Кунић.

„Чим имате партократију немате квалитет ни критику која је важна за негативне појаве у друштву, критика није деструкција него креација, а овде немате такве могућности јер уколико критикујете неке ствари у друштву ви сте удаљени, маргинализовани итд“, сматра  Петар Кунић, доктор правних наука.

Кад је у питању оглашавање из ове установе, ријетко је. И када би се некада огласили, добили бисмо флоскуле које можемо чути у свакодневној комуникацији. Нажалост чувена имена која су сањала да АНУРС буде једног дана „раме уз раме“ са српским САНУ, наслиједили су професори не баш раскошних биографија, у научном смислу наравно. Сличног мишљења је и професор емеритус Бранко Докић.

„То би требало да је једна од значајнијих институција од које ја до сада нисам видио неку битнију и од које нема никакве користи, они се не оглашавају ни по питањима о којима би морали да се оглашавају у области образовања науке културе и стратешких питања кад је политка у питању, не дневна политика него стратешке ствари“, истиче Бранко Докић, професор емеритус.

Колико Републику Српску кошта ова научна елита? Кошта нас, према посљедњим подацима, око 5 милиона КМ годишње из буџета Српске.

Академија тренутно има 237 чланова, њихове надокнаде се крећу од 1750 до 2300 КМ мјесечно.

Међутим ефеката рада за те плате које примају баш и нема.

Још кад се томе придода чињеница да чак од 2004. године нису у стању да изаберу новог предсједника Академије и да је доживотни предсједник 94-годишњи Рајко Кузмановић, довољно говори о ажурности и раду ове установе, закључују наши саговорници

(БН) Фото: БН