Један детаљ о вету који постоји само у БиХ

Послије својеврсне еуфорије власти у Републици Српској, након што је 14. маја ове године Народна скупштина Републике Српске подржала вето Жељке Цвијановић на закључке остала два члана Предсједништва БиХ, од којих онај последњи закључак (под тачком 8) полази од правно важеће наредбе за довођење окривљених, рјешења о притвору против њих и централне потјернице за њима, које је донио Суд БиХ, има једна ствар која је уистину новина интересантна не само за овдашње политичке неприлике, већ и за науку уставног права. Ради се о новуму каквог до сада није било у компаративном уставном праву, било гдје другдје у свијету.

Дакле, тај новум из угла упоредног уставног права постоји само овдје, у Босни и Херцеговини.

Наиме, у досадашњој пракси Уставног суда БиХ није било ниједног случаја да се од тог суда тражи оцјена уставности акта ентитетског парламента којим тај парламент подржава вето који је члан Предсједништва БиХ из тог ентитета претходно изјавио на неку одлуку Предсједништва којом је био прегласан.

Устав БиХ дозвољава да се и такви акти ентитетског парламента подвргну контроли њихове уставности од стране Уставног суда БиХ. 

Наиме, чланом 6. Устава БиХ је прописано да је Уставни суд БиХ једини надлежан да одлучује О БИЛО КОЈЕМ СПОРУ који се јавља по том Уставу између ентитета, или између ентитета и БиХ, као и између институција БиХ. То укључује спорове о уставности ентитетских устава и закона, али се, како произлази из члана 6. став 3. тачка а) Устава, НЕ ОГРАНИЧАВА САМО НА ТАКВЕ СПОРОВЕ. 

Другим ријечима,  то може бити и било који други правни спор између наведених субјеката, уколико се њиме покреће било које питање из Устава БиХ.

Управо таква уставна одредба, усвојена Дејтонским споразумом, даје право Уставном суду БиХ да одлучује и о уставности осталих аката, а то значи и о спору да ли је у складу са Уставом БиХ конкретни акт ентитетског парламента којим је тај парламент подржао вето изјављен од стране члана Предсједништва БиХ из тог ентитета против конкретне одлуке Предсједништва.

Према Уставу БиХ, спор о питању уставности и таквог акта ентитетског парламента, између осталог, могу покренути сваки члан Предсједништва БиХ, предсједавајући или замјеник предсједавајућег било којег дома Парламентарне скупштине БиХ или једна четвртина чланова било којег дома Парламентарне скупштине.
Када се ради о томе каква питања се у том спору могу поставити, треба рећи да су могућа бројна правна питања. Рецимо, у вези са најновијим закључцима Предсједништва БиХ против којих је Жељка Цвијановић изјавила вето као члан Предсједништва БиХ, а који вето је подржала Народна скупштина РС, може се повести уставни спор о томе да ли је тим актом ентитетског парламента повријеђено начело владавине права, прописано Уставом БиХ као темељни уставни принцип.

Тај принцип, а тиме и Устав БиХ, крши се ако се на директан или индиректан начин спречава спровођење наредбе или друге одлуке надлежног суда у БиХ, донесене у извршавању закона, што је најважнија судска функција. Јер, без извршења закона од стране суда нема владавине права.

Листа могућих питања поводом потврђивања вета изјављеног од стране члана Предсједништва БиХ не завршава се овим примјером, јер је она неисцрпна, због чега их је немогуће унапријед ни приближно одредити.

Све то је заиста прави уставноправни новум каквог нема нигдје другдје у свијету.

Пише: Милан Благојевић