Цијене дивљају, власт се богати, грађани све сиромашнији

Према новим подацима, за прва четири мјесеца ове године прикупљено је чак 3,7 милијарди марака само од индиректних пореза, што је 4 одсто више у односу на исти период прошле године. Приходи у буџету све су већи, а грађани све теже успијевају да обезбиједе основне потребе.

Сваки пут када одемо у набавку неопходних намирница, изненаде нас превисоке цијене.

Па тако из маркета најчешће изађемо са једном врећицом ствари, довољном за дан или два, чија је вриједност неријетко и до 100 марака. Из удружења потрошача упозоравају да су грађани постали робови система, јер се куповати мора, а цијене не престају да изненађују. 

„Имамо пад цијене горива, што није узроковало пад цијене животих намирница. Опет понављамо да је то показатељ слободно формирање цијена доприноси овим већим проходима, доприноси и осиромашивању грађана, једноставно ми смо као грађани сваки дан сиромашнији, јер данас када узмете 100 марака, кад донесете неколико артикала у једној кеси, а са друге стране већ сте тамо оставили неких 17 марака, што иде у ове приходе, и тако нас милион данас, који обави било какву куповину, пуни буџет.

Видљиво је да се повећавају надокнаде и плате запосленима у јавним институцијама, док с друге стране она популација која заиста испашта оваквим високим цијенама, то су пензионери и сва лица на минималцу“, каже  Муриса Марић из  Удружења за заштиту потрошача Дон.

Још више се изненадимо када видимо цијене у земљама у Европи, чији су стандарди далеко већи од нашег, а производи повољнији. Цијене дивљају, а грађани немају начин да се заштите, па властима служе као сигурно средство за пуњење буџета.

„Све је скупље и наравно, због тога, основица за обрачун је већа. Ако су трешње 20 марака, о којима причамо сви сада тренутно, ако су јагоде седам – осам, и кафа погледајте колико је, добро кафа због берзанске цене, али све остало није због берзанске цене, па смо поредили артикле – цена у БиХ и цена у Немачкој, цена у Хрватској, цена у Србији, све веће цене значи да ће ПДВ бити већи, али то њима савршено одговара, јер их то не дотиче“, истиче економиста Светлана Ценић.

Порезом на храну, грађани властима плаћају нове аутомобиле, или службена путовања, кажу у опозицији. Додају да су приходи од пореза у другим земљама, резултат привредних и инвестиционих активности, док код нас цијене одређују начин живота, грађанима сиромашан, а властима богат. 

„Приходи од ПДВ-а омогућују овој власти да не слуша народ и да каже шта нас брига шта ви радите и шта ви причате, ми имамо сигурне приходе који се сливају од свих правних лица, на крају од самих грађана, који купујући све ове скупе намирнице плаћају дио ПДВ-а.

Ми сваки пут када се прича о усвајању буџета, да ли је то на нивоу Републике Српске или на нивоу заједничких институција, ми као опозиција имамо своје коментаре, ми то критикујемо, медији то пренесу, али власт каже - добро је, ово ће трајати три дана, приходи од ПДВ-а су сваким даном све већи, ми имао сигурицу, ми имамо сигурне приходе који ће нама омогућити да купујемо нове аутомобиле, да сваке године радимо одређена службена путовања, да ми трошимо тај новац немилице“, каже посланик у Представничком дому Парламента БиХ  Мира Пекић.

Само у БиХ раст прихода иде уз раст сиромаштва. Овај дисбаланс, власти се не труде да објасне, њма је битно да се новац слива у државну касу, да могу да се похвале да новца у буџету не мањка. 

(БН) Фото: БН