Жетва пшенице креће ускоро, али се не зна откупна цијена

Жетва пшенице почиње за 15-ак дана. Година обећава али пољопривредници имају исти проблем посљедњих неколико година - не знају колика ће бити откупна цијена. Позвали су све надлежне да у року од седам дана утврде откупну цијену пшенице. Уколико се то не догоди, најављују радикалније потезе.

Жетва пшенице се ближи, а пољопривредници имају исти проблем. Већ годинама откупну цијену пшенице сазнају, како кажу, тек кад је продају. Ове године, истичу, неће пристати на такве услове. 

Изнијели су јасан захтјев млинарима: дајемо вам рок од седам дана да нам кажете колика ће бити откупна цијена пшенице и јесте ли уопште заинтересовани да је откупите. Од Министарства пољопривреде очекују да изађу са цијеном коштања производње пшенице.

“На то се, наравно, мора додати наша зарада јер ми не можемо џаба радити. Обичан потрошач треба да схвати да ми дамо пшеницу на 35 или 36 фенинга по килограму, а једна векна, од 400 или 500 грама, кошта 2 КМ. Мислим да је реална цијена за мање квалитетну пшеницу 40 фенинга по килограму, а за ону квалитетнију 42 фенинга”, каже Бошко Радић, предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије.

Перо Спасојевић, пољопривредник из Драгаљевца код Бијељине, истиче да земље у окружењу диктирају цијену свих домаћих производа.

“Репроматеријал за производњу је код нас за 30-40 одсто скупљи него у земљама у окружењу, а цијена наших производа је за исто толико нижа него у земљама из окружења. Поставља се питање докле ће пољопривредни произвођач чекати милостињу и гледати да ли ће неко да нас збрине и мисли о нама, а види се да нико не мисли”, јасан је Спасојевић.

Уколико не сазнају цијену пшенице прије жетве, у проблему су јер, како истичу, не могу да реагују и нешто промијене. У том случају најављују радикалније мјере.

“У случају да се не ријеши питање цијене пшенице, наш став је да треба изаћи и блокирати царинске терминале, спријечити увоз”, категоричан је Радић.

“Ми пшеницу нећемо дати у бесцјење. Ако не изађу са цијеном, сигурно ћемо предузети радикалније мјере. Те мјере ће подразумијевати блокаде највероватније граничног прелаза. Тражићемо своја права на други начин. Наравно, уз мирне протесте, на шта имамо право”, додаје Спасојевић.

Радиш сматра да ће, како каже, док год производња не буде пратила потребе Републике Српке, овај проблем бити нерјешив. 

“Ако је наша производња 25 одсто потребе Српске, најреланије је да у свакој врећици брашна буде 25 одсто домаће пшенице. Мислим да се тиме рјешавају сви могући проблеми”, објашњава Радић.

Он истиче да није само проблем у млинарима него да и они имају проблем са продајом брашна јер велики број пекара купује брашно из увоза које је доста јефтиније. 

Што се тиче очекивања приноса и квалитета пшенице, пољопривредници кажу да у Семберији очекују просјечан принос од око 500 кг по дунуму, те да домаћа пшеница по квалитету може да парира пшеницама у региону.

(БН) Фото: БН