Самоубиства посљедица депресије и одбацивања средина

- Код младих људи до покушаја или извршења самоубиства долази због тешкоћа и захтјевности самог развојног периода у којем се налазе.

Особа извршила самоубиство скоком у бунар у Модричи, жена преминула након пада с петог спрата у Зеници, самоубиство жене у Тузли, малољетник извршио суицид у Приједору, мушкарац скочио с 11. спрата, 53-годишњак извршио самоубиство...

Унутрашњи разлози

Ово су само неке од вијести с бх. портала о серији самоубистава у нашој земљи у посљедњих 30 дана.

Психолог Нермина Вехабовић-Рудеж сматра да би било веома важно да медији не извјештавају о самоубиствима, јер такви извјештаји у одређеним ситуацијама, на неки чудан начин, могу представљати подстрек људима који сматрају да је све црно и да за њих нема излаза.

"Код младих људи до покушаја или извршења суицида долази због тешкоћа и захтјевности самог развојног периода у којем се налазе. Разлози могу бити вишеструки и обично се тичу унутрашњих незадовољстава или евентуално одбацивања од средине у којој се налазе, од вршњака или породице. Не у смислу – не волимо те, већ кроз подсмијавање, неодобравање, окривљавање, оптуживање ... Дакле, унутрашњи разлози који су најчешће повезани с тим како су млади људи повезани са својом породицом и са својим вршњацима", каже Вехабовић-Рудеж.

У случајевима самоубистава тачни узроци најчешће остају скривени и о њима се може само нагађати, осим ако починитељ не остави траг. Понекад су то изненадна дјела, а често и посљедица дубоке депресије, која траје дуже вријеме.

Важно дјеловати

"Важно је рано дјеловање, у дјетињству, од родитељских поступака, прилагођавања потребама дјетета, али и поступака наставника и ослушкивања онога што дјеци треба, а кроз цијели процес учимо дјецу да се знају носити с тешким и изазовним ситуацијама. Потребно је мијењати друштво на начин да одговара већини, да сви имају могућност да квалитетније живе, а не само малом дијелу популације који је заштићен од свега и веома угодно живи.

Тако ћемо имати задовољније родитеље који ће моћи да се посвете дјеци. Овдје имате велики раскорак између онога што дјеци треба и онога чиме су родитељи окупирани и какве оне борбе воде. Резултат је дјечија патња, а то нису видљиве ствари, већ могу бити маскирани у различите симптоме. Ако имамо неког у околини код кога видимо да има потешкоће с депресивношћу, онда понудимо подршку, ништа нападно већ само да смо ту за њих", истиче психолог Нермина Вехабовић-Рудеж.

Прошле године, према подацима ФУП-а, МУП-а Републике Српске и Полиције Брчко дистрикта БиХ, 299 особа извршило је суицид, а црни низ очигледно се наставља, без адекватног одговора.

Самоубиство је врхунац кризе и задњи корак појединца, који на тај начин показује да његов живот нема смисла и да разлога да живи више нема, каже социолог Владимир Васић. Кључним питањем сматра шта доводи до тога да постојање појединца у заједници буде обесмишљено.

"Разлози који доводе до суицида могу бити психолошке или економске природе, посебно у неразвијеним заједницама. Такође, неадекватна стручна помоћ, али и међусобно неразумијевање може да буде окидач ", додаје Васић.

Ментално здравље појединца у постконфликтној заједници, несигурној за живот, трауме и посттрауматска искуства у комбинацији с лоши условима живота, значајно доприносе поразним подацима и суморној свакодневици.

"Кључно питање које се поставља у овом контексту је јесмо ли ми као појединци можда пропустили прилику да понесемо нечији терет, да саслушамо некога, да пружимо руку, да загрлимо? И међуљудска криза може да доводи до појединачних проблема. Тврдим: “Ниси сам или сама!”, јесте реченица која може да помогне и да можда буде чак и прекретница за појединца на фаталном путу", истиче Васић.

(Аваз) Фото: Илустрација/АП