Како би Иран могао потопити свјетску економију?

Док се регионални сукоб између Ирана и Израела прелијева из хладног рата у фазу отворених удара, један географски простор поновно улази у центар свјетске пажње - Хормушки мореуз.

Ријеч је о уском морском пролазу који, иако површином мален, има голему стратешку тежину – и потенцијал да, у случају ескалације, изазове глобалну енергетску и безбједносну кризу.

Хормушки мореуз, смјештен између Ирана и Омана, повезује Персијски залив с отвореним океаном. Око 20 одсто укупне глобалне нафте (процјене говоре о 17 милиона барела дневно), као и знатан дио свјетског ЛНГ-а, пролази управо овим правцем.

Пролаз користи већина земаља Блиског истока богатих нафтом: Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Ирак и Катар.

Управо та бројка чини Хормуз најважнијом енергетском тачком на свијету. Његова блокада – чак и привремена – доводи до непосредне дестабилизације свјетског тржишта енергената, драматичног пораста цијена и ширења несигурности на финансијским тржиштима.

Иран је свјестан своје позиције. С обалом која надзире сјеверни дио мореуза и војном инфраструктуром размјештеном дуж обале и на оближњим отоцима, Техеран има капацитет за блокаду пролаза – путем поморских мина, пројектила, дронова и асиметричних напада.

У протеклим деценијама, Исламска Република је више пута пријетила затварањем Хормуза, понајвише као одговор на америчке санкције или израелске нападе. Али данашњи контекст – директна војна конфронтација с Израелом, дестабилизација регије и напетости са САД-ом – чине ту пријетњу конкретнијом него икада.

Затварање Хормуза не би било само војни чин – био би то политички сигнал Западу, посебно Вашингтону, Лондону и Паризу, али и јасна порука регионалним ривалима попут Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата. Иран тиме не би само тражио простор за политичко маневрисање – већ би цијели енергетски систем свијета претворио у таоца регионалног сукоба.

Важно је нагласити да чак и без потпуне блокаде, довољан је низ напада на танкере, поморске мине или запљена трговачких бродова како би се дестабилизовала перцепција безбејдности.

У условима страха и несигурности, тржишта реагују аутоматски – расту цијене нафте, падају валуте земаља увозница и јача инфлација.

Могуће посљедице за међународну заједницу
Ако би Иран повукао потез затварања Хормуза, посљедични таласи би захватили, САД и НАТО, који имају поморске базе у регији (посебно у Бахреину и Катару), Кину, Јапан, Индију и Јужну Кореју, као највеће увознике енергената из Персијског залива, Европску унију, која би се суочила с додатним енергетским притисцима усред рата у Украјини, глобална финансијска тржишта, која су већ нестабилна због инфлације, трговинских ратова и климатске транзиције.

Политички гледано, блокада Хормуза би захтијевала одлучан војни одговор САД-а, што би могло додатно интернационализовати сукоб Иран-Израел и гурнути регију у ширу ескалацију, можда и отворени рат већег опсега.

Иран не мора побиједити у конвенционалном рату да би имао стратешки утицај. Затварањем Хормуза он показује да још увијек држи у рукама једну од најјачих карата свјетске геополитике. У тренутку када се глобална равнотежа моћи све више ослања на енергетску сигурност и поморску слободу, та карта може имати далекосежне посљедице – не само за Блиски исток, него за цијели свијет.

(Форбес) Фото: АА