Комисија за борбу против корупције немоћна без акције тужилаштва

Колики је утицај Комисије, можда најбоље говори податак да су, рецимо, на једној од сједница закључили да се у року од седам дана обустави набавка зграде Управе за индиректно опорезивање БиХ, међутим то се није десило, и јавна набавка је настављена, а ускоро би се могла и завршити.

Иако је представљена као "кључна карика" у борби против корупције, Комисија за борбу против корупције Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ (ни)је испунила очекивања, а тренутно, њен највећи домет су јавна саслушања званичника и указивање на поједине послове који би се могли окарактерисати као коруптивни.

Колики је утицај Комисије, можда најбоље говори податак да су, рецимо, на једној од сједница закључили да се у року од седам дана обустави набавка зграде Управе за индиректно опорезивање БиХ, међутим то се није десило, и јавна набавка је настављена, а ускоро би се могла и завршити.

Осим Комисије, и закључак Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ био је да Савјет министара БиХ обустави ову јавну набавку, али и од тога није било ништа.

"Надлежности Комисије су ограничене, она првенствено проводи парламентарни надзор с циљем откривања и превенције корупције. У претходном периоду ова комисија јесте на дневни ред стављала велике афере које су потресле БиХ попут куповине зграде УИО, афере 'Вијадукт' и других арбитражних спорова. Та јавна саслушања свакако јесу помогла да се одређеним питањима да додатна тежина, да се подигне јавна свијест о неким стварима, међутим питање је шта конкретно може Комисија", рекао је Срђан Траљић из "Транспаренси интернешнела БиХ".

Он каже да на овом нивоу политичке културе у БиХ нико неће бринути за закључке једне комисије, наглашавајући да Комисија може иницирати и одређене измјене закона и подзаконских аката и помоћи да се ствари поправе, међутим питање је да ли ишта од тога може проћи, ако се узме у обзир да због блокада ни најбољи закони који би отклонили препреке за борбу против корупције немају пролаз.

"По нашем мишљењу, Комисија је добра идеја, која може помоћи првенствено у иницирању конструктивних законских приједлога и кроз јавна саслушања отворити веће афере те подићи свијест о неким стварима које, нажалост, пролазе испод радара", закључио је Траљић.

Иначе, Комисија за борбу против корупције формирана је у јулу 2022. године, а прве конкретне активности имала је тек у новембру 2023. године. Од тада до данас одржали су мало мање од 20 сједница и обавили неколико јавних саслушања званичника како би освијетлили поједине случајеве и послове који се сматрају коруптивним.

На посљедњој сједници, рецимо, донесена је одлука о наставку саслушања званичника у вези са свим актуелним арбитражним поступцима који се воде против БиХ и који су садржани у Извјештају Правобранилаштва од 25. априла 2025. године, с посебним акцентом на случај "Виадуцт".

Комисија је одлучила да на наставак саслушања позове Борјану Кришто, предсједавајућу Савјета министара БиХ, затим Срђана Амиџића, министра финансија и трезора БиХ, као и Петра Ђокића, министра енергетике и рударства Републике Српске. Осим њих, на саслушање ће бити позвани и Јасмина Селимовић, гувернер Централне банке БиХ, Миленко Кајганић, главни тужилац Тужилаштва БиХ, као и поједини тужиоци и правобраниоци.

"Није на нама да судимо, али имамо могућност скретања пажње јавности на неке процесе. Без ангажмана Тужилаштва и полицијских агенција не можемо ништа урадити. Комисија је један вид политичког притиска и утицај на јавно мњење и то је основ њеног рада", рекао је Ненад Грковић, посланик Листе за правду и ред и члан Комисије за борбу против корупције Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, додајући да је Комисија прва почела с јавним саслушањима и да су тај модел преузеле и друге комисије.

(Независне) Фото: Илустрација/АП