Опасност напада на нуклеарна постројења Ирана?

Израел је у сукобу с Ираном јасно поручио да му је циљ онемогућити Техерану да развије нуклеарно оружје.

Међутим, није сигурно има ли Израел довољно војне моћи да то оствари самостално, посебно јер су нека од кључних иранских нуклеарних постројења дубоко под земљом и снажно заштићена, пише Скy Неwс.

Досад је Израел извео нападе на локације попут Натанза, Кондаба, Исфахана и Фордова. Јуче је објавио да је гађао и постројење у Бушехру, једину активну иранску нуклеарну електрану, али потом је повукао ту тврдњу. Који су стварни ризици таквих напада и могу ли они довести до нуклеарне катастрофе у регији у којој живе десетине милиона људи?

Петер Брајант, професор са Универзитета у Ливерпулу специјализован за заштиту од зрачења, каже да засад није превише забринут. Иако су мете напада била и постројења попут Кхондаба, штета је углавном вањска, а та су постројења конструисана тако да спријече ширење проблема изнутра.

"Уранијум је опасан само ако се удахне, прогута или на неки други начин унесе у организам код ниских нивоа обогаћења", рекао је.

Дарија Долзикова, виша научница у лондонском тхинк-танку РУСИ, истакла је да напади на постројења у почетној фази нуклеарног циклуса, у фази обогаћивања уранијума за употребу у реакторима, носе првенствено хемијске, а не радиолошке ризике.

Постројења попут оних у Натанзу и Исфахану служе управо за обогаћивање уранијума. Хемикалије се у теорији могу распршити, но ризик је опет мањи ако су објекти под земљом.

Симон Бенет, водитељ јединице за цивилну сигурност и заштиту на Универзитету у Лестеру, сматра да би израелски напади вјероватно завршили затрпавањем нуклеарног материјала "под хиљадама тона бетона, земље и стијена".

Главни разлог за забринутост био би напад на нуклеарни реактор у Бушехру. Ричард Вејкфорд, професор епидемиологије на Универзитету у Манчестеру, рекао је да би се напади на постројења за обогаћивање уранијума могли свести на хемијски инцидент, али удар на реактор био би "сасвим друга прича".

То би, додао је, могло довести до испуштања радиоактивних супстанци, било у облику облака хлапивих супстанци или у море.

Џејмс Ектон, суводитељ програма за нуклеарну политику при Фондацији Царнегие за међународни мир, рекао је да би напад на Бушехр "могао изазвати потпуну радиолошку катастрофу".

Што се тиче Персијског залива, удар на постројење у Бушехру могао би контаминовати заливске воде те тако угрозити кључни извор десалинизиране питке воде.

У државама попут Уједињених Арапских Емирата, Катара и Бахреина десалинизирана морска вода чини велик дио укупног снабијевања.

"Обалне десалинизацијске станице посебно су осјетљиве на регионалне опасности, попут излијевања нафте или могуће нуклеарне контаминације", упозорава Нидал Хилал, професор инжењерства и директор Центра за истраживање вода при Универзитету Њујорк у Абу Дабију.

(Индеx) Фото: Тањуг/АП