ЕУ запријетила БиХ 'санкцијама' због политичког немара

Ако Босна и Херцеговина до 30. јуна не достави Европској комисији потпуни план политичких, правосудних и економских реформи, више од стотину милиона евра предвиђених за ову земљу биће након тога прераспоређено Србији, Црној Гори, Албанији или Сјеверној Македонији.

Европска комесарка за проширење Марта Кос послала је 18. јуна писмо Савјету министара БиХ у којем је упозорила да ће Европска комисија за десет посто умањити износ средстава намијењених БиХ већ након самита лидера Западног Балкана заказаног за крај мјесеца у Скопју.

И ту није крај.

Кос је упозорила да ће се смањење средстава за БиХ и алоцирање на друге земље "наставити прогресивно и у фазама, чиме се БиХ суочава с потенцијалним губитком од 1,08 милијарди евра до 2027. године", наводи се у писму у које је Радио Слободна Европа имао увид.

Из Европске комисије није одговорено на упит РСЕ о томе да ли ће дио новца за БиХ бити пребачен земљама регије.

Савјет министара БиХ је на хитно сазваној сједници 27. јуна усвојило Нацрт плана реформи, али њега још морају усугласити надлежна министарства на свим нивоима како би на концу био финализован.

Након тога, приједлог БиХ мора прихватити и Европска комисија. Претходни план није био усуглашен унутар БиХ, Кришто га је ипак послала, а Брисел га је на концу одбацио као непотпуног.

Међу условима о којима нема консензуса у БиХ је напримјер увођење виза држављанима Русије, Кине и Турске, поскупљење струје за домаћинства или да бирои за запошљавање не плаћају здравствено осигурање незапосленима.

Еуропска унија је покренула План раста за Западни Балкан, нудећи шест милијарди евра бесповратних средстава и јефтиних кредита како би помогла регији да унаприједи економије, изгради инфраструктуру и приближи их пуноправном чланству.

За Босну и Херцеговину то би значило нешто више од милијарду евра за инфраструктурне и енергетске пројекте.

Средства се исплаћују у траншама два пута годишње, али тек након што Европска комисија потврди да је земља испунила обећане реформе и услове.

То укључује макроекономску стабилност, добро управљање јавним финансијама и поштовање владавине права.

Ако услови нису испуњени, Европска комисија је јасно навела да може задржати или прерасподијелити средства другим земљама.

Зашто су пропали преговори БиХ и ЕУ?

Деветнаест мјесеци су се представници два ентитета и десет кантона спорили око двије тачке – поштивања одлука Уставног суда БиХ и његове могуће реформе те начину одлучивања у вијећу које оцјењује законитост додјељивања државне помоћи.

Међутим, предсједавајућа Савјета министара БиХ је у радну групу укључила и ентитете и кантоне.

Представници из Републике Српске инсистирали су на механизму координације гдје се по питањима Европске уније мора постићи консензус свих нивоа власти који имају различите уставне надлежности.

Државни ниво, напримјер, нема овлаштења у образовању и социјалној политици или економским питањима.

Након што нису усагласили план реформи, Кришто је непотпуну листу доставила Европској комисији у септембру 2024. године, али су је у Бриселу одбацили, јер није испуњавала све препоруке и критеријуме.

Међутим, док су се домаћи политичари спорили у јавности око ове двије тачке, Европска комисија је инсистирала и на неколико о којима, такође, нема сагласности у БиХ.

Од БиХ се тражи да усклади свој безвизни режим са ЕУ и уведе визе за најмање седам земаља.

Бошњачки представници у влади противе се увођењу виза грађанима Турске, српски се противе увођења виза Кинезима и Русима, а на списку су и Саудијска Арабија, Азербејџан, Оман или Катар.

Такође се тражи да Република Српска поновно декриминализира клевету, као и да се повуку тзв. закони о страним агентима и сличне иницијативе које је Република Српска предузела претходних мјесеци које је поништио Уставни суд БиХ.

Од економских реформи које захтијева ЕУ ту је, напримјер, повећање цијена струје за домаћинства, према документу у који је РСЕ имао увид.

Оне су тренутно испод тржишних и дио су мјера којима власти чувају социјални мир, посебно узимајући у обзир ниске плате и пензије те високу незапосленост.

Тренутно Бирои за запошљавање у земљи плаћају здравствено осигурање незапосленима, док ЕУ тражи да се та два питања раздвоје и да ти Бирои првенствено раде посао због којег су основани.

Од БиХ се тражи и да се обавеже да ће законски ријешити питање прикупљања ТВ таксе и финансирања државне телевизије која се годинама суочава с тим проблемом због одбијања власти и емитера из Републике Српске да се то питање уреди.

Осим плана реформи, БиХ мора именовати и главног преговарача с ЕУ-ом те националног координатора за ИПА претприступне фондове.

Један од услова је и нови закон о Високом судском и тужилачком савјету, тијелу које именује све носиоце правосудних функција.

(РСЕ) Фото: СМ БиХ