Чега БиХ увози из Србије и Хрватске у великим количинама?

Босна и Херцеговина је од сусједних земаља Србије и Хрватске у пет мјесеци ове године увезла дупло више производа од извоза у ове земље.

Како показују подаци на страници Спољнотрговинске коморе БиХ, током пет мјесеци је из Хрватске увезено производа за чак 2,32 милијарде КМ.

Са друге стране, у ову земљу је у пет мјесеци извезено робе за 1,28 милијарди КМ.

Када су у питању производи који се увозе из Хрватске, највише је увезено минералних горива, минералних уља и производа њихове дестилације за око 866 милиона КМ.

Слиједи извоз нуклеарних реактора, котлова, машина, те апарата и механичких уређаја за око 129 милиона КМ, те електричних машина, опреме и њихових дијелова за 119 милиона КМ.

У Хрватску је највише пласирано рудача, троске и пепела за 129 милиона КМ, алуминијума и производа од алуминијума за око 125 милиона КМ, те минералних горива, минералних уља и производа њихове дестилације за 116 милиона КМ.

Према овим подацима, Босна и Херцеговина је за пет мјесеци ове године из Србије увезла производа за 1,66 милијарди КМ, док је у истом периоду у ову земљу извезла робе за укупно 757 милиона КМ.

Највише су се из Србије увозила минерална горива, минерална уља и производи њихове дестилације за око 171 милиона КМ.

Даље слиједи увоз нуклеарних реактора, котлова, машина, те апарата и механичких уређаја за око 96 милиона КМ, те пића, алкохола и сирћета за око 90 милиона КМ.

У Србију је највише извезено минералних горива, минералних уља и производа њихове дестилације за око 200 милиона КМ, жељеза и челика за 99 милиона КМ, те дрва и производа од дрвета, те дрвеног угља за око 50 милиона КМ.

Игор Гавран, економски аналитичар, каже да је оволики дефицит са сусједним земљама неоправдан, прије свега када је ријеч о увозу, јер он се великим дијелом односи на производе које или и сами производимо или бисмо их лако могли производити из домаћих ресурса.

"Пуно је лакше објаснити па и оправдати увоз из Кине или Јапана, јер такве економије извозе високотехнолошке производе које сами нити имамо нити можемо у догледно вријеме (или икада) произвести.

Свакако да морамо радити и на повећању извоза јер и извоз је најлакши у сусједству гдје познајемо тржиште и трошкови превоза су најнижи, али мислим да је са сусједним државама ипак највећи проблем у прекомјерном увозу.

Дио проблема сигурно лежи и у погрешној перцепцији дијела грађана БиХ да су производи из ових држава у ствари "домаћи" јер не разумију да њиховом куповином неповратно умањују расположива средства у својој економији.

Купујући увозно, прије свега потичемо неке друге економије, а не властито окружење", нагласио је Гавран за "Независне новине".

Економиста Адмир Чавалић сматра да са сусједним земљама већ традиционално годинама имамо дефицит у спољнотрговинској сарадњи.

"Имамо потпуно различите структуре понуде на тржишту. Хрватска и Србија пласирају производе за тржиште финалне потрошње и посматрају БиХ као такво тржиште.

Са друге стране, наша понуда је оријентисана традиционално на тржиште индустријске потрошње, пласирамо наше услуге за одређена подузећа, а не толико ка крајњем потрошачу.

У том случају, Хрватска и Србија не нуде могућности за адекватан пласман на њихова тржишта, односно нисмо конкурентни на тржишту финалне потрошње. Дугорочно, мислим да ће се стабилизирати ситуација у користи БиХ", истакао је Чавалић за "Независне".

(Независне) Фото: БН /Архив