БиХ пријети енергетски колапс - Електропривредама фали новца

Босна и Херцеговина је присиљена куповати електричну енергију коју је до прије неколико година извозила, док стручњаци и званични владини документи упозоравају на потенцијални колапс енергетског сектора.

БиХ је само у првих пет мјесеци ове године потрошила више од 151 милион евра на увоз струје, према подацима Агенције за статистику БиХ.

Од три произвођача струје, Електропривреда БиХ, која је у власништву Владе Федерације БиХ, укњижила је у протекле двије године губитак већи од 197,1 милион евра.

Власти су, стога, крајем јуна предложиле повећање цијена струје за домаћинства до осам посто – након поскупљења од десет посто у августу прошле године – и чекају одобрење регулатора, што ће бити додатни терет грађанима уз најављено поскупљење гријања, воде, јавног пријевоза и свеопћу инфлацију.

"Док је било вишкова могла се постићи добра цијена струје на страном тржишту и тиме 'покрити' нижа цијена за домаћинства која је испод производних. Било је само питање тренутка кад ће тог вишка струје нестати и тај тренутак је дошао", казао је за Радио Слободна Европа Огњен Марковић.

Електроенергетске компаније су прије три мјесеца доставиле Влади Федерације БиХ информацију о стању у тим подузећима од којих већина у протеклих пет година послује "у црвеном".

У владином извјештају, у који је РСЕ имао увид, се указује да је криза с којом се суочавају резултат лошег управљања и недовољног улагања у прошлости, те да распадајућа застарјела инфраструктура, уз потпуну зависност о руском плину, данас пријети енергетској сигурности Босне и Херцеговине.

Електропривреди БиХ понестаје новца

Електропривреда БиХ од децембра 2022. године не може из своје производње подмирити крајњу потрошњу и свега се у мјесец-два годишње догоди да преостане вишкова за тржишну продају, према владином извјештају.

Због недовољних испорука угља из властитих рудника, лоше хидролошке ситуације и повећање потрошње, Електропривреда БиХ је само током протекле зиме, од октобра 2024. до фебруара 2025. године, купила око 65,5 милиона евра струје.

Наводе да су струју набављали по скупљој цијени од оне по којој су је испоручили домаћинствима, будући да тарифе диктира владин регулатор.

Из Електропривреде БиХ су упозорили да би, ако се не успију обезбиједити додатни новац на рачунима, могли постати неликвидни у другој половини 2025. године.

"Гледајући стање готовине и орочених депозита с крајем 2024. године, сасвим је јасно да би већ током прошле [2024.] године ЕП БиХ била неликвидна да није враћен уплаћени аванс за блок 7 ТЕ Тузла", наводи се у информацији коју су упутили влади.

Ради се о око 127 милиона евра предујма плаћеног кинеском конзорцију у пропалом послу изградње новог термоблока.

Из Електропривреде БиХ су у информацији за Владу Федерације БиХ навели да ни пројекције за идуће двије године нису обећавајуће.

Штовише, наводе да је "упитна могућност кредитног задужења за потребе финанцирања редовног пословања које ће у наредном периоду бити неопходно за опстанак ликвидности".

Електропривреда БиХ је до 2019. године производила знатно више струје него што су домаће потребе. То је омогућило уносан извоз који је, истовремено, помагао у одржавању ниских цијена за домаћинства.

Од тада производња електричне енергије стално пада.

У поређењу са перидом од 2011. до 2018. године термоелектране данас производе скоро 30 посто мање струје, док укупна потрошња расте просјечном стопом од три до пет посто годишње.

Термоблокови су у просјеку старији од 40 година, смањена им је снага и чешће се кваре, те троше више угља.

Данас потрошња струје у Федерацији БиХ премашује домаћу производњу за 11,7 посто, присиљавајући је на увоз како би земља избјегла мрак.

Кризу погоршава стање у рудницима.

Електропривреда БиХ је од 2009. до 2024. године уложила више од 383 милиона евра у седам својих рудника како би одржала њихову ликвидност.

"Изостали су очекивани ефекти овог инвестирања, као и финанцијске подршке у процесу преструктурирање рудника", наводе у извјештају шест година касније.

Док је број рудара опао, трошкови рада и даље расту, потакнути вишим платама и другим правима.

Електропривреда БиХ је од приватних рудника и на тржишту затражила купњу 600.000 тона угља из других рудника у земљи или иностранству јер се у њеним рудницима "генерално биљежи пад производних параметара и продуктивности".

Код неких рудника трошкови радне снаге прелазе 90 посто оствареног прихода.

Порези и доприноси на примања у БиХ морају се уплатити с исплатом плате, али рудници су изузети из закона и по том основу дугују десетке милиона евра.

Влада и Електропривреда из својих буџета исплаћују неуплаћене доприносе рударима који стекну право на пензију.

Само један рудник послује с добити, а "шест од седам рудника има хроничне проблеме у сваком аспекту пословања", према извјештају Електропривреде БиХ.

Како послује некадашњи инжењерски гигант?

Државне компаније које послују у плинском сектору, такође, су у финанцијском каосу.

Енергоинвест, некада инжењерски гигант који је био присутан на свим континентима, сада 95 посто свог пословања темељи на увозу руског плина.

Компанија је годинама биљежила губитке који су од 2017. до 2019. износили укупно 14,2 милиона еура, с мањим побољшањима у протеклих пет година која су довела пословање ове компаније до "позитивне нуле".

БХ-Гас, који управља с око 200 километара плиновода, прошлу годину завршио је "у црвеном", будући да је као и Енергоинвест изгубио арбитражни спор против мађарског плиновода, након што је на инсистирање "Газпрома" опскрбни правац преусмјерен на Турски ток.

БХ-Гас је, такођер, прошле године морао отписати око милион и пол еура књиговодствене вриједности плиновода Зеница-Травник у средишњој Босни, што је повећало његове губитке.

У међувремену, компанији с педесетак упослених повјерен је задатак финанцирања и изградње новог плиновода према Хрватској како би се смањила тренутна потпуна овисност о руском плину, али и развоја првог складишта плина у БиХ. Укупна вриједност зацртаних пројеката премашује милијарду еура.

Енергетска криза није ограничена само на струју и плин.

Терминали Федерације БиХ, одговорни за увоз и складиштење нафтних деривата који се активирају у хитним случајевима, такођер, су у проблемима.

Компанија протеклих година послује с губитком, а њени капацитети за складиштење су неадекватни и далеко су мањи од препорука ЕУ.

У Федерацији БиХ послује и Електропривреда Хрватске заједнице Херцег Босна (ХЗХБ) са сједиштем у Мостару која је, такође, у власништву Владе Федерације БиХ и послује на територији коју су током рата контролирале снаге Хрватског вијећа обране.

Она струју производи у хидроелектранама и једном вјетропарку. Пословање јој овиси, углавном, о нивоу воде на бранама.

У БиХ послује и Електропривреда Републике Српске која је у власништву владе Републике Српске, а која се, такође, суочава с проблемима у раду због изгубљених тужби по потраживањима за пријератна улагања вриједним више од 897 милиона евра.

Република Српска нема своје нафтне терминале.

Гасоводом дужине око 60 километара управљају двије компаније чија добит износи око пола милиона евра годишње.

(РСЕ)