Партије дужне пола милиона. Колико је ЦИК немоћан?

Дуг политичких странака, по основу изречених казни због кршења закона, достиже пола милиона марака, потврђено је то "Гласу Српске" у Централној изборној комисији (ЦИК) БиХ, у којој не крију ни то да добар дио потраживања никада неће моћи да наплате.

У БиХ је, према подацима ЦИК-а, на крају прошле године било активно 207 странака. Осим вођења тих евиденција, та изборна комисија, чије је сједиште у Сарајеву, надлежна је, између осталог, и за то да изриче новчане казне странкама због кршења прописа о финансирању партија и изборних кампања на основу одредаба Закона о финансирању странака и поглавља 15. Изборног закона БиХ.

Најновији пресјек података о наплаћеним и ненаплаћеним казнама које су изречене странкама у БиХ показује да је, од 2005. до 2024. године, ЦИК донио 602 одлуке којима је политичким странкама изрекао казне у укупном износу од 2.631.770 КМ.

- Закључно са 31. децембром 2024. године укупно је наплаћено 2.190.753 КМ или 83,24 одсто - наведено је у одговору из ЦИК-а.

Највише казни изречено је, између осталог, лани, у изборној години. Тада је, према подацима, донесено 66 одлука тешких више од 537.000 марака.

У ЦИК-у су појаснили да казне у износу од 245.738 КМ нису наплаћене до краја прошле године, а да готово 200.000 није ни могуће наплатити и поред тога што, како су навели, у складу са законским прописима спроводе радње и поступке да би их и наплатили.

- Казне од 195.278 марака није могуће наплатити, јер је наплата обустављена због њене немогућности. Разлог су угашени рачуни, чињенице да на рачунима странке није било новчаних средстава нити других средстава над којима је могуће извршење, те због брисања политичке странке из регистра - поручили су из изборне комисије на нивоу БиХ.

Међу странкама које су избрисане са политичке сцене, а које су иза себе оставиле највећи дуг је, према ранијим подацима ЦИК-а, Народна бошњачка странка, чији је дуг у датом моменту износио 16.600 КМ. Остали дугови крећу се од неколико стотина до 10.000 КМ.

На ову проблематику годинама упозоравају из невладиног сектора. Сада су и објелоданили да спремају иницијативу за измјене прописа да би то и законски било онемогућено.

- Дио казни неће ни бити наплаћен. Ради се о политичким субјектима који су или угашени или су престали са радом, а немају новца на својим рачунима. Једно је сигурно, а то је да треба нешто мијењати у прописима - изјавио је за "Глас" Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла и члан коалиције "Под лупом" која годинама прати изборне циклусе у БиХ и нуди одређена рјешења за побољшање стања у овој области.

Ствари, а тај став је изнесен и прије неколико година, треба поставити на начин да за казне, односно потраживања од стране политичких странака, не одговара само политички субјекат својом имовином, него и најодговорније особе у њима својом властитом имовином.

- То би био једини начин да све буде наплаћено. То је једино рјешење и ми ћемо га и предлагати. У наредном периоду видјећемо како ћемо и доставити у процедуру - потврдио је Шехић, који је својевремено био и члан ЦИК-а БиХ.

Званични подаци показују да је у протеклих 16 година из регистра судова у БиХ брисано више од 200 политичких странака и то у највећем броју управо због неактивности, а на приједлог ЦИК-а. Мањи дио је брисан на захтјев странке.

Анализе
На питање да ли знају каква је ситуација у овој области у земљама региона те да ли су радили анализе те врсте, из ЦИК-а су имали кратак одговор.

- За било какве анализе пракси у региону Централна изборна комисија БиХ нема законску обавезу, а капацитети Службе за ревизију су недостатни и за основне законске надлежности - поручили су из надлежне комисије.

Износи
2.631.770 КМ

износ изречених казни

2.190.753 КМ

износ наплаћених казни

245.738 КМ

није наплаћено до краја 2024.

195. 278 КМ

није могуће наплатити

Подаци ЦИК-а за период 2005-2024.

(Глас Српске) Фото: БН