БиХ има 3,5 тона злата, које државе у региону имају највише?

Резерве монетарног злата Централне банке БиХ достигле су 3,5 тона, што је највиши ниво од њеног оснивања, пише у годишњем извјештају ове финансијске институције за претходну годину.

Како су навели, девизне резерве у прошлој години износиле су 17,6 милијарди КМ, што представља повећање од 1,36 милијарди КМ у односу на 2023. годину.

"Девизне резерве у прошлој години су потврда стабилности и кредибилитета монетарног система. Коефицијент покрића валутног одбора порастао је на 108,38 одсто, додатно јачајући повјерење у валутни одбор као темељ монетарне политике БиХ.

Очувана је стабилност домаће валуте и финансијског система, а настављене су и активности на модернизацији платног система и припремама за приступ СЕПА подручју", наводи се у саопштењу.

Додали су да је извјештај усвојило Предсједништво БиХ, те да је у том документу наведено да је улагано у транспарентност и доступност макроекономских и финансијских података, као и да су имплементиране бројне иницијативе у домену дигиталне трансформације, финансијске едукације и међународне сарадње.

Злато се, иначе, сматра сигурним уточиштем у временима економске несигурности, што га чини кључним елементом националних резерви.

Он, осим што служи као основа за монетарну политику, игра и виталну улогу у одржавању валутне стабилности, али и као геополитички алат у рукама земаља с највећим резервама.

Које државе имају највише свјетске резерве злата, те колике количине имају земље у региону?

Највеће свјетске резерве злата имају Сједињене Америчке Државе, које тренутно посједују 8.133 тоне.

Према подацима сајта Трандинг Ецономицс, Њемачка је друга, и има 3.351 тону.

Слиједи Италија са 2.452 тоне злата, па Француска 2.437 тона.

Монетарне резерве злата Русије износе 2.330 тона, Кине 2.292, а Швајцарске 1.040 тона.

Индија има 880 тона злата, Јапан 846, а Турска има 624 тоне злата. Низоземска има 612, Пољска 497, Португал 383, а Узбекистан 368 тона злата.

Када су у питању земље региона, доминира Србија, која из године у годину повећава своје залихе злата.

Према посљедњим подацима, Србија тренутно има нешто више од 49 тона злата.

Сјеверна Македонија има 6,89 тона злата, Словенија 3,48 тона злата, а Албанија 3,42 тоне злата.

Хрватска је своје злато, око 13 тона, које је наслиједила од бивше Југославије продала још прије 20 година, те је донедавно била без резерви злата.

Ипак, прије годину-двије је купила 1,75 тона злата, колико, према посљедњим информацијама, и сада посједује.

Економиста Игор Гавран сматра да је ово премало злата, те да је БиХ одавно требала значајније повећати златне резерве, али да актуелна управа ЦБ заслужује признање да су ипак обратили пажњу на стручне савјете и свјетске трендове те барем покушали надокнадити штету коју је претходна управа учинила.

"Продаја злата у претходном мандату је била економски злочин и дилетантизам на нивоу економске неписмености, за који је требало смијенити и казнити. Актуелна управа је кренула у правом смјеру и свака част за повећање резерви, а надам се да неће стати на томе већ ће наставити повећавати их.

А требало би размислити и о преношењу наших резерви у БиХ јер су тренутно изван државе. Велике су предности злата у вријеме опште нестабилности и несигурности у односу на некад кључне свјетске валуте попут долара и евра, а које сада не улијевају једнако повјерење", нагласио је Гавран за "Независне новине".

(Независне) Фото: Тањуг