Рад Минића и министара на терену – представа за јавност?

​Нова-стара Влада Саве Минића постала је препознатљива по причи – „идемо на терен“. Али, шта министри заправо раде кад изађу из удобних фотеља и какво је стање на терену?

​Шта смо до сада видјели када је у питању теренски рад Минићеве Владе? Аналитичари упозоравају на конкретне примјере: У Угљевику – Петар Ђокић подваљује сумњиве потписе како би „испеглао“ милионе народног новца за пропале послове руског олигарха Сердарова.

На путу Фоча-Сарајево – Зоран Стевановић, попут Домановићевог „Вође“, води народ преко макадама и шумских стаза. Све то прати Зора Видовић која, умјесто фабрика, обилази банке и задужује нас милионима за пуко преживљавање.

​Да је стање непромијењено чак и у родном мјесту премијера Саве Минића, потврђује примјер Шамца. Начелник Ђорђе Милићевић поручује да се новац дијели само подобнима, док дугови према неразвијенима расту.

Милићевић истиче да, ако имате Владу која је 48 милиона КМ подијелила само општинама у којима се одржавају ванредни избори, уз додатни милион Лакташима кроз програм јавних инвестиција, то јасно говори да остале општине немају могућност приступа тим средствима.

Према његовим ријечима, Влада Републике Српске није пребацила средства за неразвијене општине за трећи и четврти квартал 2025. године, што за Шамац износи преко 40.000 КМ, док је за изразито неразвијене општине тај износ још значајнији.

​Сличне примједбе стижу и из сарајевско-романијске регије. Начелник Источне Илиџе Маринко Божовић наглашава да министри кроз ову општину само „марширају“ на путу до административног центра, без стварног дијалога о проблемима.

Божовић поручује званичницима да престану причати ловачке приче по локалним заједницама и да се ухвате у коштац са стварним проблемима, попут излагања земљишта и саобраћајне инфраструктуре.

Као горући проблем наводи кружну раскрсницу на Кули, односно спој улице Равногорске и Војводе Радомира Путника, што сматра можда највећим проблемом те врсте у цијелој Републици Српској. Он подсјећа и на проблем изградње Средњошколског центра Источна Илиџа, као и на мноштво других пројеката које су виши нивои власти гурнули у ладицу.

​У Берковићима су министри Сенка Јујић и Петар Ђокић били, али су пројекти остали на чекању. Вјетропарк Хргуд тапка у мјесту још од мандата Жељке Цвијановић и Радована Вишковића. Да је теренски рад само представа за јавност, сматра аналитичар Миленко Дачевић.

Он оцјењује да је ријеч о најобичнијој шминки којом се покушава замаскирати сурова и сива реалност. Дачевић сматра симптоматичним то што поједини министри посјећују само општине и градове из којих долазе њихове политичке партије, док изостаје равномјеран регионални развој и праведна расподјела инвестиција.

Поставља се објективно питање да ли се заједнички новац троши само на "наше", уз закључак да је данашњи патриотизам бескористан и да подсјећа на ситуацију у којој се једе златном кашиком из празног тањира.

​Док тањири остају празни, а путеви постају стазе смрти, закључак критичара је јасан: године СНСД-ове власти појели су скакавци. Чак 33 неразвијене општине у Српској су на кољенима, а одговорност за овај потоп још нико не преузима.

(БН) Фото: БН