Република Српска преко ИРБ изгубила 150 милиона КМ

На сједници Народне скупштине Републике Српске посланици су подсјетили на чињеницу да је Влада Српске у новембру 2023. године прихватила понуду бијељинске фирме за откуп 180 милиона КМ доспјелих потраживања Инвестиционо-развојне банке Републике Српске.

Власник фирме „Стандард прва“, која је од ИРБ Републике Српске откупила портфолио потраживања, јесте адвокат Милош Стевановић.

Током разматрања Ревизорског извјештаја о пословању ИРБ у 2024. години, у уторак су посланици опозиције подсјетили на случај када је Стевановић купио 180 милиона КМ потраживања за само 32 милиона КМ.

Небојша Вукановић, лидер Листе за правду и ред, рекао је да је Стевановић наплатио потраживања и зарадио 150 милиона КМ.

Славиша Марковић, посланик ПДП, цитирао је Стевановића наводећи да се он, како тврди, ругао Влади Српске јер је рекао да су то били „заиста добри кредити“ и „добро колатерализовани“.

Дражен Врховац, народни посланик СНСД, који је раније био директор ИРБ, покушао је оправдати ову продају наводећи да потраживања нису могла ићи ни фенинг мање, јер нико нема право да их умањи ради наплате.

– Стевановић, када је откупио потраживања, имао је право као приватно правно лице да сједне са комитентима и да се договори. Зато је успио брзо да наплати, али сигурно не у износу у којем су настала потраживања – рекао је Врховац.

Економиста Зоран Павловић рекао је да за овакве ситуације постоји добар примјер из праксе, те да то знају и у ИРБ.

Нагласио је да се банке не баве директно наплатом спорних потраживања, већ оснивају посебне фирме које се тиме баве.

– Спорна и ненаплатива потраживања пренесу се на ту фирму, која се професионално бави наплатом онога што се не може наплатити стандардним механизмима у финансијском сектору. Дакле, није било потребе продавати потраживања, већ искористити искуство које је имала Хипо банка – објаснио је Павловић.

Додао је да је Хипо банка регистровала једну фирму у Републици Српској и другу у Федерацији БиХ које су преузеле чишћење биланса.

– Све што је та фирма остварила кроз наплату и различите моделе реструктурисања, практично се враћало банци. То је модел који је познат и примјењиван. Зашто је ИРБ ишао на ову солуцију, треба питати њих – навео је Павловић.

Према његовим ријечима, одговорност за овакав исход је на менаџменту ИРБ.

(БН/Српскаинфо) Фото: БН