Полиција и правосуђе на реду око земљишта на Јахорини

У том процесуирању никако се не смију изоставити они којима су руке до лаката у овом криминалу, а чијих потписа нема на одлуци Владе о закључењу наведеног уговора нити на самом том уговору

Др Милан Благојевић

Кад бисмо имали државу, а не криминалну организацију, и кад би се правосуђе и полиција борили против криминала, а не да буду заштитник криминала(ца) бијелих оковратника, сада би одмах кренули у процесне активности прописане Законом о кривичном поступку, након што је влада Саве Минића одлучила половином овог мјесеца да, како преносе овдашњи медији, код београдске "Алта банке" подигне кредит од 22 милиона евра који ће, како преносе медији, "завршити на рачуну компаније 'Дрво-Еxпорт' из Теслића".

Меидји преносе да тој компанији треба да се "врати 41 милион КМ као накнада за раскид уговора о продаји земљишта на Јахорини", а којим уговором је Влада Републике Српске у фебруару 2024. године тој компанији продала 56 дулума земљишта на Јахорини за 41 милион марака.

Још у вријеме закључења тог уговора и тадашња Влада Републике Српске, као и они по чијој наредби је сву ту ујдурму морала покрити својом одлуком и закључењем уговора, знали су да то према тренутном стању није дозвољено и да ће, ако упркос томе Влада буде ишла у наведеном правцу, тиме бити нанесена имовинска штета Републици Српској.

Ових дана то се испоставља као истина, јер је Уставни суд БиХ поништио наведену одлуку Владе о продаји земљишта и обавезао Владу и Министарство трговине и туризма Републике Српске да предузму одговарајуће кораке којима ће поништити све одлуке и активности засноване на одлуци Владе да прода предметно земљиште.

Оваква одлука Уставног суда БиХ је била сасвим извјесна, с обзиром на његову досадашњу праксу о тзв. "државној имовини", и то је било веома добро познато у фебруару 2024. године тадашњој Влади Републике Српске и онима по чијој наредби је Влада ипак морала да закључи такав по Републику Српску штетан уговор.

Због тога сада Република Српска мора да диже кредит на 24 мјесеца код наведене београдске банке и да на кредитно задужење од 22 милиона евра плаћа камату од 5,5 одсто, како пише портал Цапитал.ба.

Тих 5,5 одсто на 22 милиона евра је сигурна штета која је проузрокована Републици Српској усљед тога што је Влада Републике Српске (сви њени чланови који су као службена лица гласали тако), искористила свој положај у фебруару 2024. године и гласала за одлуку да се закључи уговор о продаји наведеног земљишта на Јахорини, чиме су у најмању руку извршили кривично дјело злоупотребе службеног положаја из члана 315. став 1. Кривичног законика Републике Српске.

Јер према тој одредби ово кривично дјело постоји увијек када службено лице (а то су и чланови Владе који су гласали за одлуку о закључењу наведеног уговора) искористе тај свој службени положај или прекораче своја службена овлаштења и тиме другом (у овом случају Републици Српској) нанесу штету.

Кривични законик све то потврђује на свој начин, јер у члану 315. став 4. прописује да ће се за злоупотребу службеног положаја учињену на штету средстава буџета Републике Српске учинилац казнити строжијом казном, и то казном затвора од три до петнаест година.

Штета Републици Српској огледаће се не само у оних 5,5 одсто камате коју мора да плати на кредит од 22 милиона евра, до чега не би дошло да Влада у фебруару 2024. године није одлучила да закључи наведени уговор, већ ће се штета за Републику Српску огледати и у ономе што Република плати преко 41 милион марака које сада враћа наведеној компанији.

У том процесуирању никако се не смију изоставити они којима су руке до лаката у овом криминалу, а чијих потписа нема на одлуци Владе о закључењу наведеног уговора нити на самом том уговору.

Међутим, и они неизоставно морају бити оптужени и осуђени, јер су они стварни наредбодавци, тако да је Влада све ово и учинила подстрекнута од њих, што је саучесништво у извршењу кривичног дјела злоупотребе службеног положаја на штету Републике Српске.

Све је, дакле, у овом случају јасно, тако да само остаје да најприје полиција и јавно тужилаштво, а за њима и суд одраде свој дио посла. По закону, а не по бабу нити по стричевима.

Др Милан Благојевић