Милиони за непостојеће хидроелектране - Ко је извукао велики новац?!

Концесије за изградњу четири хидроелектране и производњу струје на ријекама Бистрица и Јањина у источној Босни и Херцеговини (БиХ) донијеле су трошак јавном предузећу, а милионски профит приватним компанијама.

Од када је Влада Републике Српске (РС) додијелила концесије 2006. године, урађени су припремни радови и тунели и започета је градња само једне хидроелектране. Крај радова се не назире иако су све требале бити изграђене до краја 2017. године.

У овај пројекат до сада је потрошено око 125 милиона КМ јавног новца, уз додатно кредитно задужење од 146 милиона КМ.

Добар дио − 20,7 милиона КМ − потрошен је за куповину концесионог предузећа Хидроелектране „Бистрица” Фоча које је основано за реализацију пројекта.

Купило га је 2019. зависно предузеће (ЗП) „Електропривреде РС” – „Хидроелектране на Дрини“ из Вишеграда које је у већинском власништву Републике Српске.

Новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) откривају да је процјена вриједности концесионог предузећа урађена на основу предвиђања будућег пословања хидроелектрана, при чему је занемарено да су у то вријеме хидроелектране требале већ бити изграђене.

Процјеном је предвиђена изградња хидроелектрана до 2020, а профит већ од 2021. године, што се до данас није догодило.

У овом трговању је најбоље прошла фирма из Лакташа „Калдера Цомпанy”, већински власник концесионог предузећа, која је препродајом удјела зарадила 8,9 милиона КМ у односу на уложени новац.

Томе је помогла Влада РС која је потписаним анексом омогућила трговање концесионим предузећем без изграђених хидроелектрана.

Ову фирму је Одјељење за контролу стране имовине Сједињених Америчких Држава означило 2024. као главни извор прихода за Милорада Додика, предсједника Савеза независних социјалдемократа (СНСД).

Од почетка су о пројекту одлучивали кадрови ове странке: премијери Владе РС, директори јавних предузећа, власници приватних компанија или процјенитељи.

„Ја тврдим да је ово један добар пројект, сигурно профитабилан пројект, и мислим да је та куповина била добра ствар у том моменту“, рекао је Дејан Павловић, директор ХЕ „Бистрица”.

Трговање концесијама, а не струјом

Пројекат изградње и кориштења четири хидроелектране на ријекама Бистрица и Јањина започео је у љето 2006. године када је Влада РС додијелила концесију „Електродистрибуцији” а.д. Пале – ЗП „Електропривреде РС“ на период од 30 година.

Уговорена је градња четири мање хидроелектране: „Бистрица Б-1”, „Бистрица Б-2а” и „Бистрица Б-3” на подручју Фоче и Калиновика те „Јањина Ј-1” на подручју Чајнича и Новог Горажда, укупне вриједности 106 милиона КМ.

„Електродистрибуција” је платила 112.750 КМ за уступљено концесионо право и обавезала се на плаћање накнаде од три посто од прихода када електране буду пуштене у рад. Потом су основали концесионо предузеће ХЕ “Бистрица” у Фочи за реализацију пројекта.

Врло брзо, 2008. године прикључила им се фирма „Калдера Цомпанy” из Лакташа у власништву Миленка Чичића. То је одобрила Влада РС на чијем је челу био Милорад Додик, Чичићев страначки шеф из СНСД-а.

Љубомир Мрда, тадашњи директор „Електродистрибуције“, рекао је новинарима ЦИН-а да су прихватили самоиницијативну понуду „Калдере” јер су схватили да сами не могу финансирати пројекат:

„За нас је било јако интересантно да добијемо партнера с којим ћемо моћи реализовати овај пројект“.

„Калдера” је преузела 90 посто власништва у „Бистрици”, а „Електродистрибуција” је задржала 10 посто.

Мрда је рекао да им је предузеће из Лакташа платило 3,7 милиона КМ за трошкове израђене техничке документације, а уплатили су и 81.000 КМ за оснивачки капитал у концесионом предузећу.

У наредним годинама капитална вриједност предузећа је повећана уносом новца и техничке документације − „Калдера” на 9,1 милион КМ, а „Електродистрибуција” на нешто више од милион КМ.

До фебруара 2014. су се основни концесиони уговори мијењали кроз 11 анекса. Једном од измјена избрисана је забрана продаје концесионог предузећа прије изградње хидроелектрана, а за завршетак њихове градње дефинисан је децембар 2017. године. Кашњење у раду је остављено као могући разлог за раскид уговора.

Радило се на припреми терена, прикупљале су се дозволе, али се хидроелектране нису градиле.

До 2018. године трговало се и власничким удјелом предузећа. „Калдера” је продала 38,5 посто свог удјела за 7,4 милиона марака чешкој фирми „Енерго Босна”, основаној за изнајмљивање некретнина.

Потом је „Бистрица” понуђена ЗП „Електропривреде РС” „Хидроелектранама на Дрини” из Вишеграда чији је директор Недељко Перишић, СНСД-ов одборник у овој општини.

У понуди је наведено да „Електродистрибуција” а.д. Пале мора раздвојити дјелатност производње од дистрибуције струје, а други сувласници би се повукли из пројекта.

Драго Станивуковић, тадашњи члан управе „Бистрице”, новинарима је рекао да план није била продаја концесионог предузећа, већ изградња хидроелектрана: „Проблем је био обезбиједити финансирање за тај пројект“.

Процјена на темељу пословања будућих електрана

Потенцијалном купцу је уз понуду достављен Извјештај о процјени вриједности предузећа ХЕ „Бистрица” на 20,7 милиона КМ.

Процјену је у децембру 2017. године урадила ревизорска кућа „Грант Тхорнтон” Александра Џомбића, бившег СНСД-овог премијера у Влади РС.

У извјештају је наведено да друштво не посједује велику материјалну имовину, већ да су му највећа вриједност концесиони уговори за изградњу хидроелектрана те да ће њихово будуће пословање донијети и највећу корист за предузеће.

Процјена је урађена на темељу предвиђања пословања будућих хидроелектрана.

Кориштени су подаци о предвиђеној производњи електричне енергије, у просјеку 145,9 ГWх у години. Према тадашњој откупној цијени електричне енергије, потенцијални приход био би око 17,3 милиона КМ годишње.

Међутим, у извјештају није наведено да су хидроелектране требале бити изграђене у тој 2017. години како је наведено у концесионим уговорима. Умјесто тога, предвиђена је њихова изградња до 2020, а приход већ од 2021. године.

Џомбић, који је био у ревизорском тиму, у писаном одговору ЦИН-у оградио се да не може давати изјаве у вези са процјеном јер је везан уговором о повјерљивости.

Додао је да искориштена методологија даје реалнију слику о потенцијалу предузећа које ће приход имати у току концесионог периода.

Међутим, друштва за управљање фондовима која представљају мањинске акционаре у ЗП „Хидроелектране на Дрини“ довела су у питање реалност те процјене на темељу будућег пословања.

Оцијенили су да је вриједност прецијењена у односу на оснивачки капитал и указали на чињеницу да предузеће послује са губитком.

У том тренутку оснивачки капитал предузећа је био 10,2 милиона марака, дупло мањи од процијењене вриједности. Пословање је било у минусу од скоро 21.000 КМ, а хидроелектране су већ требале бити саграђене.

Недељко Перишић, директор ХЕ „Вишеград на Дрини“, новинарима ЦИН-а је рекао да осим оснивачког капитала треба посматрати и вриједност дотадашњег рада. Каже да је за Управу понуда била прихватљива.

„Ми смо сагледали све претпоставке и процијенили. За један хидроенергетски објекат који производи чисту зелену енергију која ће у будућности бити вреднована дали смо позитивно мишљење”, каже Перишић.

Влада РС као већински власник ЗП „Хидроелектране на Дрини“ одобрила је куповину. Тада је на челу Владе био Радован Вишковић, такође из СНСД-а.

Предузеће „Бистрица” је купљено 2019. године за 20,7 милиона КМ, колико је и наведено у процјени.

„Електродистрибуција” са Пала је добила два милиона КМ за свој удио, чешка фирма „Енерго Босна” 8 милиона КМ, а „Калдера” 10,7 милиона марака.

У трговању удјелима концесионог предузећа највише је профитирала фирма из Лакташа – укупно 8,9 милиона КМ, рачунајући и претходно добијени новац за удио који су продали чешкој фирми.

У односу на оснивачки капитал „Електродистрибуција” је зарадила милион, а Чеси пола милиона КМ.

Чешка фирма „Енерго Босна“ је у 2022. години покренула процес ликвидације и више не постоји, док је Чичић остао једини власник фирме „Калдера“ до јесени 2021. Тада је већинско власништво од 65% преузела фирма „Проинтер Итсс“.

Након што је у 2024. године Одјељење за контролу стране имовине Сједињених америчких држава означило „Калдеру” и Миленка Чичића као главни извор прихода Милорада Додика, предсједника СНСД-а фирма „Калдера” је поново промјенила власништво.

Припојена је фирми „ЕЛПРИНГ“ д.о.о. из Лакташа и престала да постоји. Новинари ЦИН-а нису успјели ступити у контакт са Чичићем.

Вишковић је тада изјавио за медије да је Влада РС преузела концесионо предузеће јер тадашњи „инвеститор није имао намјеру нити финансијска средства да тај пројект реализује до краја“.

ЗП „Хидроелектране на Дрини” је куповином концесионог предузећа наслиједило и њихове дугове, обавезе и трошкове пословања за што су дали додатних 100 милиона КМ, смањујући тако властите приходе.

Дејан Павловић, директор ХЕ „Бистрица”, каже да је очекивано да послују у минусу: „Ми смо фирма која не производи, која није на мрежи“.

Каже да ће тако бити све док се електране не пусте у рад, али не зна када ће то бити.

Након преузимања пројекта у децембру 2021. уприличена је свечаност на ријеци Бистрици на којој су се појавили представници Владе РС на челу са премијером Вишковићем.

Тада је најављено да ће радови на хидроелектранама на тој ријеци бити завршени до краја 2026, што се очито неће догодити.

„Имамо низ фактора реметилачких који утичу на изградњу“, каже Павловић.

Каже да су од претходног концесионара наслиједили потребну документацију, али су еколошке дозволе морали поново тражити. Од грађевинских радова наслиједили су само приступне путеве па су изградили тунеле у дужини од десет километара те започели изградњу бране и машинске зграде на хидроелектрани „Бистрица Б-1“ и на томе стали.

„Имамо једно клизиште које угрожава пројект, а имамо пратећих 18 клизишта на овим локацијама, али једно клизиште, то на „Б-2а”, угрожава читав пројект. Ту треба да буде преградно мјесто и ту је немогуће било што радити док се клизиште не санира“, каже Павловић.

Због великог клизишта из фебруара 2026. године затворен је саобраћај према Фочи па се морају користити алтернативни правци. Међутим, концесионар не прихвата одговорност да је изградња хидроелектране изазвала клизишта.

Перишић, директор ХЕ „Вишеград на Дрини“, каже да он свједочи како се годинама на тој релацији земљиште осипа. Ипак, каже да ће се истражити узрок.

„Онај који је допринио активирању кризишта, ко год то био, он ће морати и да га санира. Ако су то извођачи, они ће морати да га санирају. Ако су то одлуке које су дошле са Хидроелектране „Бистрица“, они ће морати да их санирају”, каже Перишић.

Никаквих радова нема на ријеци Јањини. Оборена је студија утицаја на животну средину, потребна за изградњу хидроелектране на овој ријеци, чиме су активности заустављене.

„И даље нам је тај пројект занимљив. Једноставно, хтјели смо у првом моменту да се ураде ове три централе, а „Јањина” у неком наредном периоду када се стекну услови“, рекао је директор ХЕ „Бистрица“ Павловић и додао да концесиони уговор неће бити раскинут.

Иако је у концесионим уговорима и процјени о вриједности ХЕ „Бистрица” наведено да ће за изградњу четири хидроелектране требати између 106 и 120 милиона КМ, Павловић тврди да ће само за ове на ријеци Бистрици требати дупло више новца. Он каже да су порасли трошкови радне снаге и материјала.

У децембру 2019. године тадашњи премијер Вишковић закључио је уговор о изградњи три хидроелектране на овој ријеци са кинеском корпорацијом за авионску индустрију „Цхина Натионал Аеро-Технологy Интернатионал Енгинееринг Цорпоратион“ на износ од 200,4 милиона КМ.

Мањи дио новца требала би осигурати „Електропривреда РС“, а већи дио у износу 146 милиона КМ планиран је од кредита који је потписан у децембру 2024. године са Извозно-увозном банком Кине (ЦЕXИМ) на 15 година и са каматом од 2,4% годишње.

Отплатни период кредита скоро да се поклапа са периодом до којег вриједе концесиони уговори. За изградњу и кориштење хидроелектрана на ријеци Бистрици концесија истиче за 17 година, а за хидроелектрану на Јањини за 15 година.

Ипак, Павловић у разговору са новинарима устраје да ће хидроелектране бити исплативе те да у случају потребе могу тражити продужетак концесионог периода до 50 година.

„Све када се оне пусте на мрежу, све ће то бити прошлост и сви ће бити, имат ће сви неку сатисфакцију на крају“, каже Павловић.

(ЦИН) Фото: ЦИН