Др Милан Благојевић: Ово је истина о Брчком

Данас се навршило 26 година како је тадашњи високи представник Волфганг Петрич наметнуо своју одлуку о успостављању Брчко дистрикта, објављену у "Службеном гласнику БиХ", број 9/2000.

Др Милан Благојевић

Петрич је то учинио позивајући се на противправну одлуку америчког адвоката Робертса Овена из марта 1999. године, који је умјесто да одлучи о предмету арбитраже, а то је питање којом линијом ће ићи граница између Републике Српске и Федерације БиХ у Брчком, самовољно створио Брчко дистрикт, давши му исте државне надлежности и органе власти (уставне, законодавне, извршне и правосудне) које на својој територији имају Република Српска и Федерација БиХ.

И досљедно тој својој самовољи поменути амерички адвокат је, простим језиком речено, написао у својој одлуци да себи даје право и да, ако се не буде поштовала његова одлука, одузме цијело подручје Брчког оној страни (Српској или Федерацији) која не буде поштовала његову одлуку и додијели га оној другој страни.

Недуго након тога, средином 2002. године, завршио сам моју књигу под насловом "Правна природа и положај Брчко дистрикта у Босни и Херцеговини", која је објављена у септембру 2002.
У књизи сам између осталог истакао (стр. 259):

"да Брчко дистрикт има самосталну, од друга два ентитета потпуно независну организацију јавне власти на својој јасно омеђеној територији, као и сопствени, од остала два ентитета независни правни систем у чију егзистенцију и функционисање се не могу мијешати Република Српска и Федерација БиХ. ...ово су најбитније одреднице које Брчко дистрикту дају ентитетску правну природу, јер се у том најважнијем дијелу овај дистрикт суштински ни по чему не разликује од Републике Српске и Федерације БиХ".

Вријеме и догађаји који су услиједили након тога само су потврдили и додатно учврстили цитирана запажања о ентитској природи Брчко дистрикта, тако да се, како написах (стр. 160) у мојој другој књизи о Брчком из 2011. године, под насловом "Правна природа Брчко дистрикта деценију послије", може закључити како је пројектом званим Брчко дистрикт прекинут територијални интегритет Републике Српске и отежано њено нормално функционисање до мјере која обесмишљава Републику Српску.

У прилог томе навешћу само неколико из читавог низа примјера који то потврђују, на шта је беспоговорно и слугански пристајала актуелна власт у Републици Српској и њени емисари у власти и политичком животу Брчког.

Свакако најважнији примјер за то је Амандман И на Устав БиХ, којим је 2009. године тадашња и садашња власт Републике Српске пристала да и Уставом БиХ буде прихваћена противправна одлука америчког адвоката Робертса Овена.

Учињено је то тако што у Амандману И на Устав БиХ пише да Брчко дистрикт има овлаштења и положај како су одређени одлуком наведеног адвоката, а то значи, како је претходно објашњено, да има исте надлежности какве имају Република Српска и Федерација БиХ на својим територијама.

Тим амандманом обавезан је, снагом уставне норне, Уставни суд БиХ да пружи правну заштиту положају и надлежностима Брчко дистрикта сваки пут када би на њих било атаковано од стране институција БиХ или институција Републике Српске, односно Федерације БиХ.

Таквом уставном нормом, каква је јединствена у свијету уставности, зацементиране су власт, односно све уставне надлежности Брчког. Другим ријечима, може, рецимо, Парламентарна скупштина БиХ да донесе какав жели акт, али ако њиме закрочи у оно што је надлежност Брчког, а не БиХ, Уставни суд БиХ је дужан да на захтјев већине посланика Скупштине Брчко дистрикта, која укључује најмање једну петину посланика из реда сваког од конститутивних народа у Скупштини Брчког, поништи такав акт Парламента БиХ како би заштитио уставне надлежности Брчко дистрикта. Све то једнако тако важи и ако би до повреде надлежности Брчко дистрикта дошло одлукама институција Републике Српске, односно Федерације БиХ.

Једнако као што су конституционализовани положај и надлежности овог дистрикта, конституционализована је (поустављена је) и организација његове власти, која је заокружена стварањем уставног суда Брчко дистрикта. Али, као што се и данашње Брчко, умјесто правог назива, назива трећег ентитета, маскира именом дистрикта, тако се и његов уставни суд крије иза назива Апелациони суд Брчко дистрикта. Као што се и иза назива Статут Брчко дистрикта крије устав Брчког.

Међутим, обје те мимикрије разоткрива темељна спознаја о суштини уставног судовања. Наиме, када се суду да надлежност да оцјењује да ли је закон у складу са уставом, или са Статутом Брчког, онда је тај суд уставни, а не апелациони суд, као што ни Статут Брчког није то, већ устав Брчког, будући да оно са чим закон мора бити у складу није ништа друго до устав.

Тако, дакле, Брчко дистрикт има свој Закон о поступку оцјене усклађености прописа Брчко дистрикта, који је 2010. године наметнуо Рафи Грегоријан, тадашњи амерички супервизор за Брчко, који је одредио да је Апелациони суд Брчко дистрикта надлежан да оцјењује да ли је било који закон Дистрикта, подзаконски акт или било који други правни акт било које институције Дистрикта у складу са Статутом (читати уставом) Брчко дистрикта.

И зато, између осталог, и Уставни суд БиХ у својој одлуци, број У-34/22 од 23.3.2023. године, каже (став 22. образложења те одлуке) да:

"...према одредбама (наведеног закона супервизора за Брчко) Апелациони суд Брчко дистрикта је једини надлежан да испита да ли су одредбе одређеног правног акта Брчко дистрикта усклађене са Статутом Брчко дистрикта.

Осим Апелационог суда Брчко дистрикта нити један други суд у БиХ нема надлежност да испитује да ли су одређени правни акти у складу са Статутом Брчко дистрикта. ТО СЕ ОДНОСИ И НА УСТАВНИ СУД БиХ, КАО И НА УСТАВНЕ СУДОВЕ ЕНТИТЕТА".

Тако је, дакле, заокружен и зацементиран и овај дио приче о Брчко дистрикту, који се односи на цјелокупну организацију и функционисање његове власти.

Она је, како говоре наведени, али и бројни други примјери, потпуно независна и самостална у односу на остала два ентитета, а по количини и квалитету је једнака јавној власти коју остала два ентитета врше на својим територијама.

На крају, мада не и мање битно, вријеме од противправног настанка овог дистрикта до данас је потврдило да Брчко дистрикт има и своју територију, чиме је срушена фикција о наводном кондоминијуму Републике Српске и Федерације БиХ над том територијом. Нема већег доказа за рушење те фикције од онога што је прописано чланом 150. Кривичног закона Брчко дистрикта.

Том одредбом је прописано кривично дјело угрожавања ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ЦЈЕЛИНЕ Брчко дистрикта, за које ће се изрећи казна затвора од најмање пет година, свакоме:

"Ко употребом физичке силе или пријетњом употребе физичке силе покуша да отцијепи дио територије Брчко дистрикта или ДА ДИО ЊЕГОВЕ ТЕРИТОРИЈЕ ПРИПОЈИ ЈЕДНОМ ОД ЕНТИТЕТА".

Реченом само треба додати да је актуелна власт Републике Српске у децембру 2011. године одлуком Владе укинула границу Републике Српске у Брчком.

Све у свему, то је Брчко данас.

Др Милан Благојевић