Нафтна блокада Америке гура Кубу у потпуну катастрофу

Готово три месеца након што су Сједињене Америчке Државе ефективно увеле блокаду на увоз нафте, кубанска национална енергетска мрежа доживела је потпуни колапс, остављајући око 10 милиона људи у мраку.

Док се смеће гомила на улицама Хаване, а болнице одлажу хитне операције, земља тоне у кризу која више није само енергетска, већ и дубоко хуманитарна.

Председник Мигел Дијаз-Канел признао је да острво већ три месеца није примило испоруке нафте, због чега су власти приморане на алтернативна решења попут природног гаса и нуклеарних електрана, преноси ЦНН.

Главни узрок тренутне кризе лежи у драстичном пооштравању америчких санкција које су почетком јануара прекинуле главне путеве снабдевања енергентима.

Након што су америчке снаге у војној рацији заробиле председника Венецуеле, главног снабдевача Кубе, и приморале тамошњу прелазну владу на обуставу испорука, Хавана је остала без кључног ослонца.

"Притисак је настављен и према другим партнерима, попут Мексика, којима је Вашингтон запретио додатним тарифама под оптужбом да Хавана представља 'изузетну претњу' због сврставања уз непријатељске земље", објашњава ЦНН.

Одсуство горива, које Куба користи за транспорт и производњу струје, довело је до тоталног мрака почетком ове недеље. Иако Хавана производи око 40 одсто сопствене нафте, застарела мрежа и недостатак увозних енергената чине систем неодрживим.

Проблем је додатно продубљен и у сектору водоснабдевања, што је потврдио Антонио Родригез Родригез, председник Националног института за хидролошке ресурсе.

"Тражимо мере како бисмо минимизирали прекиде у дистрибуцији воде, укључујући и уградњу соларних панела како бисмо смањили зависност од колапса електричне мреже", наводи Родригез.

Хуманитарна криза: Болнице без струје и улице под отпадом
Ван енергетског сектора, несташице горива директно угрожавају животе грађана. Дијаз-Канел је упозорио да "десетине хиљада људи" тренутно чека на операције које је немогуће извести, док су јавни превоз и комуналне службе готово престали да постоје.

"Хуманитарна ситуација на Куби била је већ изузетно крхка, али електрична криза гура основне услуге до саме границе. Људи немају поуздан приступ пијаћој води, болнице не могу безбедно да раде, а смеће се гомила на улицама", упозорава Хуанита Гебертус, директорка Хуман Ригхтс Wатцх-а за Америку.

Овакво стање изазвало је и ретке јавне протесте. Грађани су у Хавани лупали у шерпе, док су студенти Универзитета у Хавани мирно демонстрирали јер због недостатка струје и интернета не могу да наставе школовање.

У граду Морон протести су кулминирали уништењем локалног седишта Комунистичке партије, на шта је председник одговорио поруком да "неће бити некажњивости" за насилне акте, иако каже да разуме бес народа.

Политичка будућност и дипломатска изолација

Док УН покушава да посредује у преговорима о дозволи за доставу нафте из хуманитарних разлога, америчка администрација не показује знаке попуштања. Напротив, реторика из Вашингтона постаје све оштрија, а дипломатска изолација Кубе расте након затварања амбасаде Костарике у Хавани.

Амерички званичници отворено сугеришу да је једино решење промена режима. Државни секретар Марко Рубио био је децидан у својој оцени ситуације.

"Куби су потребни нови људи на челу. Њихова економија не функционише, они су у великим проблемима и садашње руководство не зна како да то поправи", каже Рубио.

Сличну поруку послао је и председник Доналд Трамп, који је појачао притисак тврдњом да може "да уради шта год жели са Кубом".

"Верујем да ћу имати част да преузмем Кубу. То је велика част", изјавио је Трамп и додао:

"Урадићемо нешто са Кубом врло брзо", поручио је он, остављајући судбину острва и његових грађана у потпуној неизвесности док се чекају даљи кораци Вашингтона.

(Еуронеwс) Фото: Тањуг/АП/Рамон Еспиноса