Ћирилица постала гост у сопственом дому: Како је заштитити?

Ћирилица, једно од најстаријих и најпрепознатљивијих писама на овим просторима, све чешће уступа мјесто латиници у свакодневној употреби. Иако је вијековима била темељ писмености, културе и идентитета, данас се њена присутност може примијетити највише у формалним документима, школским уџбеницима и понегдје у јавним натписима.

Република Српска 14.04.2026 | 08:28

 Прошетајте градом, баците поглед на излоге, рекламе или отворите неку апликацију на телефону. Шта видите? Доминацију латинице која нас запљускује са свих страна. Некада изгледа као да је ћирилица постала гост у сопственом дому.

У васпитнообразовном процесу дјеца уче из књига која су писана на ћирилици и схватају важност ћирилице, међутим, у свакодневној комуникацији путем друштвених мрежа, нарочито међу младима, ћирилица се мање користи, појашњава професор српског језика и књижевности Стојанка Ђокић.

“Постоји свијест о љепоти и значају националног писма али са друге стране некако латиницу доживљавамо као некако брзо писмо које се користи некако брже на друштвеним мрежама и на медијима, а у суштини нема потребе за тим зато што само је ствар тога да ли ћете одлучити да на тастатури промијените писмо или не”, тврди Ђокић.

Проблем је што у Републици Српској немамо прецизан закон о употреби језика и писма иако је 2022. године усвојен закон о заштити ћирилице који је остао мртво слово на папиру, појашњава професор на Правном факултету Универзитета у Источном Сарајеву и члан Савјета за очување и заштиту српског језика и ћириличног писма Димитрије Ћеранић.

“Практично, тим законом се не штити употреба ћирилице него се само штити и стандардизује облик ћириличког писма српског језика што мање – више нема практичну примјену. Чини ми се да нема довољно политичке воље да се крене у уређење ове области. Требало би изричито закон о службеној употреби језика и писма предвидјети да је у службеној употреби Српски језик и ћириличко писмо и дати одређене пореске и друге олакшице за оне који се користе тим писмом”, наводи Ћеранић. 

Јавна употреба језика није подведена под службену употребу тако да у јавном простору, попут медија, у великом проценту доминира латиница, каже Миланка Бабић, предсједник Савјета за очување и заштиту српског језика и ћириличног писма. 

“Имамо ту негдје код себе тај менталитет чудноват који не форсира своје него жели да се приближава другима. Ту латиница представља тај знак приближавања другима, а ћирилица је дуго проглашавана и то се некако увријежило да је то неко епско писмо, заостало, сељачко, малограђанско, напротив, малограђанска је ова тенденција да ви под сваку цијену будете друкчији од онога што јесте”, каже Бабић. 

У времену брзих промјена и дигиталне доминације, ћирилица не би смјела бити заборављена. Напротив, њено очување и чешћа употреба представљају важан корак ка очувању културне аутентичности. Писмо које је преживјело вијекове заслужује да и данас буде живо у свакодневном говору и писању.