55 милиона евра за хидроелектрану које нема

Око 55 милиона евра је потрошено у посљедње четири године на изградњу хидроелектране на ријеци Лим, на истоку Босне и Херцеговине. Но, новац је отишао "низ воду", јер градња није ни почела.

Концесију је 2012. године добио руски бизнисмен Рашид Сардаров, власник компаније Цомсар Енергy РС.

Двије године касније, он и тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик поставили су камен темељац.

Међутим, влада Републике Српске је 2022., без додатних појашњења, исплатила Сардарову 35 милиона евра и преузела концесију.

Нови камен темељац постављен је у јулу 2023.

Потом је платила аванс извођачу из Турске у вриједности од 20 милиона евра.

Но, и овај уговор је раскинут.

Разлог – турска фирма НГА Буилд од владе Српске је затражила да се пројекат измијени.

Како су објаснили, првобитни је пројектован да издржи слабије поплаве, а новим је утврђено да објекат мора бити грађен да издржи 1.000-годишњу воду, односно знатно јаче поплаве.

Зашто овај проблем није уочен раније, ко је одговоран за потрошени новац и да ли ће пројекат бити настављен, није одговорено на упит Радија Слободна Европа из Владе РС, ресорног министарства енергетике и Електропривреде РС, која је носилац пројекта.

Шта је било спорно за турску компанију?

Директор Електропривреде РС Лука Петровић раније је за медије изјавио да је накнадно утврђено како је електрана пројектована да издржи такозвану 500-годишњу воду, односно слабије екстремне поплаве.

Електропривреда, међутим, сматра да објекат мора бити грађен тако да издржи 1.000-годишњу воду, односно знатно јаче поплаве.

Таква измјена подразумијева већу брану, јаче преливе за воду и додатну заштиту, али и знатно веће трошкове.

Измјена пројекта значила би веће трошкове и нову документацију, што извођач није прихватио.

Из турске компаније није одговорено на упит РСЕ који је статус пројекта, зашто је раскинут уговор, колико новца им је исплаћено и да ли ће вратити аванс.

Према званичним подацима те фирме, вриједност пројекта процијењена је на 98 милиона евра, а планирани капацитет електране на 36,8 мегавата.

Пројекат стар више од деценије

Економисти и организације цивилног друштва упозоравају да је ријеч о озбиљном пропусту институција, јер основне техничке мањкавости, како наводе, нису провјерене на вријеме.

"Невјероватно је да се након три године открију проблеми у пројектовању. Све је то морало бити јасно у тренутку када је концесија купљена", каже економиста Зоран Павловић.

Из Организације Транспаренцy Интернатионал у БиХ истичу да јавност до данас нема јасне одговоре на кључна питања: ко је доносио одлуке, зашто пројекат није раније заустављен и да ли постоји могућност поврата дијела уложеног новца.

"Умјесто да власт раскине уговор због неиспуњавања обавеза инвеститора, ми смо доведени пред свршен чин у којем се поново губи јавни новац. Нажалост, данас на наплату долази деценијско одсуство стратешког размишљања", истиче Срђан Траљић из Транспаренцyја.

Више од 150 милиона евра за нереализоване пројекте

Пројекат "Мрсово" је један у низу послова компаније Цомсар Енергy РС која је годинама била стратешки партнер Владе РС у енергетским пројектима.

Влада је у више наврата преузимала или реструктурирала пројекте ове компаније, често уз нетранспарентне одлуке.

Према званичним подацима, за различите концесије, фирме и пропале пројекте исплаћено је више од 150 милиона евра јавног новца.

Сардаров, који је прије скоро 15 година добио држављанство БиХ као "значајан инвеститор", обећавао је улагања већа од пола милијарде евра у изградњу хидроелектрана, те изградњу још једног блока Термоелектране Угљевик.

Још 2013. године је добио концесију за лежиште угља, заједно уз концесију за градњу трећег блока термоелектране.

Међутим, руски инвеститор електрану никад није изградио, а власти су му годинама уназад излазиле у сусрет и помјерале рокове, док се није дошло у ситуацију да Термоелектрана Угљевик нема угља и да им је неопходно експлоатационо поље за које Сардаров има концесију.

Због тога је крајем априла ове године Влада РС, преко јавног предузећа "Гас РЕС", преузела компанију Цомсар Енергy РС. Тада је Сардарову исплаћено око 120 милиона евра.

Из Транспаренцy Интернатионала упозоравају да јавности никада нису предочене анализе ризика, нити је утврђена одговорност за доношење одлука.

"Апсолутно је јасно да за све ове пројекте јавности нису биле доступне анализе и процјене ризика ових улагања. На крају смо дошли до тога да тих пројеката нема, а платили смо стотине милиона марака фирми која није урадила ништа.

Свакако, надлежне институције треба да провјере одговорност оних који су склопили такав посао, јер је досадашња пракса показала забрињавајући образац у којем држава преузима пропале инвестиције приватних лица јавним новцем", истиче Траљић.

Ко је Рашид Сардаров?

Овај руски милијардер поријеклом из Дагестана се, углавном, бави улагањима у енергенте. Власник је нафтне компаније "Соутх-Уралс Индустриал Цомпанy", чија вриједност прелази двије милијарде долара.  

Име му се нашло и у Панама Паперс, документима који откривају како богаташи перу новац кроз "порезне оазе".  

Одлуком Савјета министара, Сардаров је 2011. добио држављанство БиХ као "значајан инвеститор".

Држављанство је добио на лични захтјев, уз препоруку Владе РС, која је тада навела да је "лице од нарочите користи за БиХ".

Законски услови за бизнисмене попут Сардарова да добију држављанство је да уложе "значајан износ" новца или да запосле "значајан број радника".

(РСЕ)