Будућност Западног Балкана је у ЕУ, искористите замах

- Председник Европског савета Антонио Кошта и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нагласили су данас да је будућност Западног Балкана у Европској унији.

Они су, на конференцији за новинаре, након завршеног самита ЕУ- Западни Балкан у Тивту рекли и да ЕУ остаје најпоузданији партнер региона.

Председник Европског савета Антонио Кошта рекао је да охрабрује све партнере да искористе прилику и тренутни замах и предузму све потребне кораке како би убрзали свој напредак на путу ка Европској унији. 

"Потпуно усклађивање наших партнера са Западног Балкана са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније остаје суштинска манифестација нашег јединства. Европска унија је заједница вредности и пројекат мира, просперитета и безбедности. То је пројекат на којем сви континуирано радимо. Западни Балкан је саставни део будућности Европске уније", рекао је он.

Он је рекао да приступање Западног Балкана остаје приоритет и кључна геополитичка инвестиција, а да је процес био и да ће остати заснован на заслугама и кредибилним реформама. 

"Истовремено, наша данашња дискусија показала је нашу заједничку амбицију да што пре остваримо резултате проширења. Зато разматрамо нове идеје за поједностављење и убрзање процеса, повећање поверења у Европску унију и повећање мотивације партнера са Западног Балкана. Подстицање добросуседских односа и регионалне сарадње такође је суштински приоритет за безбедност и економски просперитет регије. То захтева тешке одлуке и континуиране напоре, али тако је Европа градила заједничку будућност последњих деценија. Западни Балкан може да рачуна на нашу континуирану подршку", рекао је он.

Додао је и да је у последњих шест месеци дошло до замаха у процесу евроинтеграција и као пример навео напредак Црне Горе и Албаније која би ускоро требало да отвори прва поглавља, а истакао је и да је Влада Србије представила конкретан календар за допуну недостајућих елемената реформе изборног закона и завршетак реформе правосуђа у складу с препорукама ОДИХР-а и Венецијанске комисије у наредним седмицама.
"И, што је врло важно, ове недеље откључавамо процес отварања првог кластера  за Украјину и Молдавију", рекао је Кошта.

Председница ЕК Урсула фон дер Лајен да је током пленарног састанка на самиту потврђено да Западни Балкан припада Европској унији и да је то врло јасно.

Према њеним речима то је стратешки избор који се доноси и кроз инвестиције, кроз ближу сарадњу и, наравно, поверење да идемо напред заједно. 

Рекла је и да је фокус самита био на две теме - проширењу и Плану раста.

"План раста је важан јер је већ постепена интеграција у јединствено тржиште у различитим секторима. Принцип је врло једноставан. Отварамо секторе јединственог тржишта за компаније са Западног Балкана. Зато,  земље Западног Балкана морају да спроводе реформе како би створиле једнаке услове за све. Али с реформама долазе и наше инвестиције. И то су врло опипљиве и практичне ствари. До сада смо остварили инвестиције од 675 милиона евра. Следећа транша која је предвиђена за исплату је 540 милиона евра. То је, на пример, брзи интернет за 75.000 домаћинстава. Или је то електрификација железнице. Или су то предшколска места. Али то, наравно, има и врло важан утицај на компаније, пословање на Западном Балкану", рекла је Фон дер Лајен.

Као пример навела је да је СЕПА систем уведен у четири земље Западног Балкана, захваљујући којем се финансијске трансакције завршавају у року од неколико секунди без додатних трошкова.

"Желимо и да приближимо наше људе. И зато желимо да проширимо ДисцоверЕУ за младе људе са Западног Балкана. И оно што је врло добро, сада ћемо почети да преговарамо и имплементирамо роминг на Западном Балкану,Роминг као код куће. Сећам се када је уведен у ЕУ, направио је огромну разлику за све нас. И желимо исто овде са Западним Балканом", рекла је она.

Поновила је да проширење геостратешки императив за ЕУ и дугорочна инвестиција у мир,  стабилност и сигурност, и да остаје процес заснован на заслугама, али да мора да постане динамичнији.

"То значи да када се реформе спроведу, онда мора да уследити напредак на путу приступања Европској унији. И то је оно што желимо да учинимо - наградимо реформе стварном интеграцијом. И да, Црна Гора је на дохват руке да постане 28. држава чланица до 2028. То је врло јасно. Данашњи разговори су то показали. Зато вас можемо само охрабрити да наставите добар дух и темпо који сте показали, амбицију и одлучност.  Процес проширења је начин на који ову стварност претварамо у чланство и како приближавамо Западни Балкан месту где припада. То је у срцу Европске уније", закључила је она.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић оценио је да је самит потврдио да је политика проширења поново стратешки приоритет Европске уније и да то шаље снажну поруку да је европска перспектива Западног Балкана жива, кредибилна и достижна. 

"Циљ да Црна Гора постане 28. држава чланица ЕУ до 2028. године постао је национални пројекат, пројекат националног јединства, с јасним роком, јасним путем и јасном одговорношћу. Данас могу с пуним поверењем да кажем да је овај циљ реалан и достижан. Снажно га подржавају сви наши европски партнери. То би био национални тријумф за Црну Гору и за ново руководство и нову политичку културу Црне Горе.

Додао је и да Црна Гора жели да послужи као пример другим земљама кандидатима на Западном Балкану јер искуство те земље показује да су реформе захтевне, али оствариве, да је европски пут смислен и да води до крајњег циља, а то је пуноправно чланство у Европској унији. 

"Интеграција Црне Горе послала би снажан сигнал свим земљама кандидатима да је европски сан жив, да је стваран, да се напоран рад исплати и да политика проширења остаје једна од најуспешнијих политика Европске уније. Стога данас из Црне Горе шаљемо врло јасну поруку. Црна Гора је спремна за завршну фазу", рекао је он.

(Тањуг) Фото: Тањуг