"Политичари не могу да управљају докторима, али они раде то"

Његове изјаве о трговини дипломама приватних медицинских факултета и ерозији љекарске струке у нашој земљи привукле су велику пажњу јавности.

Доктор Јовица Мишић је специјалиста опште и естетске хирургије из Добоја, те предсједник Струковног синдиката доктора медицине Републике Српске. Током каријере радио је 17 година у Болници “Свети апостол Лука” у Добоју, након чега је почетком 2026. године дао отказ због незадовољства стањем у јавном здравственом систему. Његове изјаве о трговини дипломама приватних медицинских факултета и ерозији љекарске струке у нашој земљи привукле су велику пажњу јавности.

Говорећи о случају приватних медицинских факултета, др. Мишић је изразио озбиљну сумњу у исправност диплома појединих колега који већ раде унутар здравственог система.

Штанцање кадра

Као синдикални лидер, званично је затражио од Коморе доктора медицине Републике Српске да испита и јавно објави тачан број љекара који у Републици Српској раде са дипломом овог затвореног приватног факултета. Сматра како јавност и струка имају право да знају ко улази у здравствени систем и које су стварне стручне компетенције тих особа.

Докторе се недавно вратио у своје крајеве, а у међувремену је комисија Парламентарне скупштине БиХ одржала јавна саслушавања због трговине дипломама, укључујући и неке медицинске, на што сте и сами упозоравали. На питање је ли то неки почетак од којег би стање могло кренути набоље, др Мишић одговара:

- Ради се на томе, али не толико да осјетно иде набоље. Моја је теза да политичари не могу да управљају докторима разних специјалности, посебно људима који су на врху у својој струци. Али, они раде то, дозвољавају отварање приватних медицинских факултета не би ли створили своје докторе којима ће управљати.

Др Мишић открива занимљиву теорију о дјелимичном узроку овог нашег стања.

-То је почело давне 2004-2005. године, када је код нас било мало магистара фармацеута који би радили у новим, приватним апотекама за тада добре плате од три хиљаде марака. Тада су се почели отварати приватни фармацеутски факултети и настала је хиперпродукција. Они данас нису тако добро плаћени, али ово је само паралела, јер мислим да се сад исто ради са медицинским факултетима, односно докторима.

-Отварају се ништа бољи медицински факултети, мишљења сам да су криви они који им дају лиценце и акредитације. Фармацеутске факултете имате, такорећи, на сваком ћошку. Ја се само питам како се ти људи не плаше посљедица. Пазите, грешке се дешавају и најбољим љекарима, али овако продуциране колеге немају основу знања, а камоли нешто више.

Др Јовица Мишић вратио се са хуманитарне мисија у Гани.

- Анестезиолог и ја смо били десет дана, по петоро дјеце дневно сам оперисао. Цијела Гана има само 80 општих хирурга и око 200 анестезиолога. Доље не постоји нитко изнад мене, на кога бих се ослонио ако бих ја, не дај Боже, погријешио. Зато се наши хирурзи ријетко и усуђују да иду у такве мисије. Ту је далеко већи притисак, али тако се човјек и челичи.

Напомиње да су њихови доктори хирурзи већином при војсци.

-Али су пратили наш рад највише из разлога што су њихови оперативни захвати спори и лоши. У нашој култури је то усађено, да се може радити правилно и брзо. Они на докторе са бијелом бојом коже, иако то не би требало бити тако, гледају као да су с неба послати. Ја то покушавам да промијеним, да њихови локални стручњаци буду доминантни.

Можда колонијални менталитет има уплива, можда се он и код нас развија, а дефинитивно продуцирамо лажне дипломе и губимо квалитет. Питање је, нисмо ли далеко од Гане?

-Дешава се то и са нашом земљом. Кад идемо у Европу да радимо, наше дипломе се провјеравају вишеструко, баш због свакаквих факултета који немају кадар да би обучили стручњаке правом науком.

Дијељење памети

Обоје мојих родитеља су универзитетски професори који су докторирали прије рата, они нису подобни да раде на таквим факултетима, јер они који ту хонорарно раде, принуђени су студенте пуштати на испитним роковима. Да раде другачије, не би им се продуживали уговори у таквим установама.

- У мојој породици четири генерације су академски образоване, поред одгоја, ту се усади и самопоуздање. Ја као предсједник Синдиката браним статус и докторски еснаф, не дозвољавам да се појаве они са сумњивим дипломама и да љекарима дијеле памет и наређења, а било је тога и код нас.

(Ослобођење) Фото: БН