Брисел: Сукоб фон дер Лајен и Калас око Израела избио у први план

Дуготрајни спор унутар институција Европске уније око тога ко треба да води спољну политику Уније избио је данас у први план, док министри спољних послова разматрају могуће мере за ограничавање или забрану трговине са израелским насељима која ЕУ сматра нелегалним према међународном праву.

Сукоб се, како наводи портал Еурактив, води између председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Каје Калас, односно између Европске комисије и Европске службе за спољне послове (ЕЕАС), дипломатског тела ЕУ.

Земље попут Француске, Шпаније, Белгије, Шведске, Ирске и Холандије залажу се за увођење забране трговине са израелским насељима, тврдећи да је то неопходно како би се политика ЕУ ускладила са међународним правом.

Калас се, према наводима европских дипломата, нашла под притиском 11 министара спољних послова и критиковала је Комисију због, како је оценила раније ове године, успоравања правне анализе коју је затражила.

Иако је Комисија прошле недеље проследила државама чланицама дуго очекивано правно мишљење о могућим мерама, документ није садржао званичан предлог за забрану трговине, већ је понудио неколико опција.

Међу разматраним могућностима су строжи систем дозвола за увоз робе из насеља, увођење високих царина или потпуна забрана трговине.

"Не мислим да смо имали посебно плодну сарадњу са Комисијом по овом питању", рекао је један високи дипломата ЕУ из земље која подржава забрану трговине.

Једно од кључних питања јесте да ли би за евентуалну одлуку била потребна једногласна сагласност свих 27 чланица ЕУ или би било довољно гласање квалификованом већином.

Државе које подржавају забрану тврде да би мера требало да буде третирана као трговинска политика, за коју није потребна једногласност, већ квалификована већина.

Међутим, Европска комисија је у свом документу навела да би за такву одлуку требало да се сложе све чланице, оцењујући да би она имала карактер политичке и спољнополитичке мере, а не само трговинске одлуке.

Такав приступ омогућио би државама попут Немачке или Чешке, које се противе оваквим мерама, да блокирају одлуку.

Око десетак земаља, уз подршку правних стручњака Савета ЕУ и академика који се залажу за палестинска права, одбацује такво тумачење и сматра да би одлука могла да буде донета већином гласова.

Италија, која би могла да буде кључна за формирање већине у корист трговинске забране, показала је спремност да размотри такав предлог.

Европска комисија је прошлог септембра предложила шире санкције против Израела, укључујући суспензију трговинских повластица које та земља има у оквиру Споразума о придруживању са ЕУ, али државе чланице до сада нису постигле договор о тим мерама.

Фон дер Лајен је прошле недеље, упитана о могућим ограничењима трговине са израелским насељима, рекла да је "лопта у дворишту држава чланица".

Ирска министарка спољних послова Хелен Мекинти позвала је да се о том питању гласа "што је пре могуће" након представљања правних опција.

Ипак, политички календар ЕУ и предстојећи избори у Израелу могли би додатно да одложе доношење одлуке. Министри спољних послова ЕУ након данашњег састанка неће се поново формално састати до 12. октобра.

Избори у Израелу одржаће се 27. октобра, објавила је у недељу коалициона влада земље. 

Европске институције ће вероватно бити опрезне у предузимању било каквих мера усред жестоке предизборне кампање, посебно зато што би то могло да иде на руку екстремним министрима, попут Итамара Бен Гвира, док се кандидати боре да поразе актуелног премијера Бењамина Нетањахуа и његове коалиционе партнере, наводи бриселски портал.

(Тањуг) Фото: АП