Власник фабрике изградио цијели град за своје раднике

Крајем 19. вијека један италијански индустријалац одлучио је да својим радницима не обезбиједи само посао, већ и потпуно нови начин живота.

Умјесто да изгради само фабрику, створио је читав град у којем су запослени и њихове породице имали све што им је било потребно – куће са вртовима, школу, цркву, болницу, спортске терене, па чак и гробље.

Тако је настао Цреспи д'Ада (Цреспи д'Адда), једно од најбоље очуваних индустријских насеља у Европи, које се данас налази на УНЕСЦО-вој Листи свјетске баштине.

Радници су живјели свега неколико минута од фабрике

Прича о Цреспи д'Ади почиње 1869. године, када је текстилни предузетник Кристофоро Бенињо Креспи (Цристофоро Бенигно Цреспи) купио долину дугу око једног километра између ријека Аде (Адда) и Бремба (Брембо), у италијанској Ломбардији.

На обали ријеке Аде планирао је да изгради велику фабрику за прераду памука, али и модерно насеље у којем ће радници имати сигуран посао и квалитетне услове за живот.

Насупрот фабричком комплексу почеле су да ничу уредне двоспратне куће из којих се до радног мјеста могло стићи за свега неколико минута.

Цреспи д'Ада развијао се деценијама, а највећи процват доживио је када је управљање преузео његов син Силвио Бенињо Креспи (Силвио Бенигно Цреспи).

Умјесто заједничког смјештаја, почеле су да се граде породичне куће окружене вртовима. Свака радничка породица добила је властити дом и комад земље, што је у то вријеме представљало ријетку привилегију за припаднике радничке класе.

Насеље је имало све што је било потребно за живот

Породица Креспи жељела је да изгради потпуно самосталну заједницу.

У насељу су зато подигнути школа, црква, болница, јавна праоница, спортски терени и гробље којим доминира монументални маузолеј породице Креспи.

На узвишењу изнад насеља изграђена је раскошна вила налик средњовјековном замку, у којој су чланови породице боравили приликом посјета свом индустријском граду.

Једно од најмодернијих насеља свог времена

Цреспи д'Ада био је испред свог времена и по технолошким рјешењима.

Захваљујући оближњој хидроелектрани, која је електричном енергијом снабдијевала фабрику, куће и јавне објекте, постао је једно од првих радничких насеља у Италији са модерном електричном расвјетом.

У средишту насеља налазила се велика фабрика памука.

На врхунцу производње радило је чак 1.200 механичких разбоја, док је, према појединим изворима, фабрика запошљавала и до 4.000 радника.

Велика криза означила је крај једне епохе

Развој насеља прекинуле су велике економске и политичке промјене.

Велика економска криза 1929. године, заједно са строгом фискалном политиком фашистичког режима, приморала је породицу Креспи да прода цијели комплекс.

Насеље је потом неколико пута мијењало власнике, док су радничке куће постепено прелазиле у приватно власништво.

Производња памука годинама је опадала, а почетком 2000-их фабрика је, послије више од 125 година рада, заувијек затворила врата.

Ипак, насеље је наставило да живи и до данас је готово у потпуности сачувало свој изворни изглед.

Данас је под заштитом УНЕСЦО

Цреспи д'Ада данас се сматра једним од најврједнијих примјера плански изграђених радничких насеља у Европи и најбоље очуваним индустријским градом те врсте у јужном дијелу континента.

УНЕСЦО га је 1995. године уврстио на Листу свјетске баштине због његове изузетне историјске, архитектонске и друштвене вриједности.

Занимљиво је да су важну улогу у процесу кандидатуре имали студенти, који су скренули пажњу међународне јавности на јединственост овог мјеста.

Град и даље живи

И данас у некадашњим радничким кућама живе породице, међу којима има и потомака првих радника фабрике.

Смјештен између Милана и Бергама, Цреспи д'Ада представља јединствен подсјетник на вријеме када су фабрике обликовале не само привреду, већ и свакодневни живот, изглед насеља и развој читавих градова.

(Путни кофер.хр) Фото: Принтсцреен