Како Србија успијева да гради посебне односе са кључним свјетским актерима?

Недавне посете председника Србије Александра Вучића Паризу и Кијеву нашле су се у фокусу домаће и регионалне јавности. Аналитичари оцењују да ови потези нису случајни, већ одраз стратешке аутономије и балансирања између различитих центара моћи у тренутку када се глобална геополитичка карта прекомпонује.

Гостујући на Еуронеwс Србија, Срђан Барац из Центра за друштвену стабилност и Зијад Бећировић директор Међународног института ИФМС су оценили да су посете Паризу и Кијеву део шире стратегије којом званични Београд настоји да заштити сопствене државне интересе, не нарушавајући при томе баланс у односима са кључним светским актерима.

Барац: "Србија не бира страну, већ поштује међународно право"

Анализирајући боравак председника Вучића у главном граду Украјине, Срђан Барац истакао је да Србија својом политиком шаље поруку мира, истовремено водећи рачуна о сопственом територијалном интегритету.

"Србија не треба да бира страну, јер нама је и Руска Федерација пријатељска држава, народ са којим имамо историјски врло блиске везе, као што је и Украјина пријатељска држава са којом немамо отворена питања. Наше једино исправно место је захтев да се поштује међународно јавно право и међународни споразуми, јер тако штитимо и наше Косово и Метохију", рекао је Барац.

Када је реч о декларацији потписаној у Кијеву, коју Србија није подржала, Барац сматра да је тај потез био очекиван и у функцији заштите интереса Србије.

"Важно је што председник не потписује такве декларације, јер тиме штитимо оно што је интерес Србије. С друге стране, врло је јасно да Кијев није позвао такозвану државу Косово, што је важна порука коју морамо пажљиво да негујемо у односима са Украјином", додао је Барац.

Он је објаснио да треба да будемо блиски са оним земљама које раде у интересу Србије.

"То је тако, али исто тако не треба да се удаљавамо од оних које не раде. Стратешки дијалог са Сједињеним Америчким Државама је важан. Важан је из првог угла што добијамо институционални оквир за сарадњу и за дијалог, што је једно место где може да се у кварталном, у полумесечном, у годишњем састанку, односно смислу, кажу најважнији правци, да се задају теме које су нама важне", рекао је Барац.

Стратешка аутономија у комплексном окружењу

Оцењујући спољнополитички курс Србије, Зијад Бећировић истакао је да председник Вучић комбинује два приступа - стратешку аутономију и стратешку уравнотеженост према кључним актерима међународних односа.

"Мислим да Вучић то ради добро из разлога што смо сведоци геополитичког преслагивања. Србија гради посебне односе са земљама које нису признале Косово, а у том контексту посета Кијеву није ништа спектакуларно, као што није ни непотписивање декларације, јер Србија ни на претходним скуповима није потписала ту декларацију. Мислим да је овде врло важно да председник познаје ситуацију у свету, и зато треба имати посебне односе са главним актерима", сматра он.

Он је посебно нагласио значај односа са Сједињеним Америчким Државама, напомињући да је садашња администрација у Београду направила заокрет у односу на претходне периоде.

Истакао је да је, према његовом мишљењу, Вучић први српски председник који је схватио значај односа са САД.

"Видимо да је тај процес подстакао и саме Сједињене Америчке Државе да, у делу југоисточне и источне Европе, желе више да граде стратешке односе са Србијом него можда са самом Европском унијом. Не зато што они не желе са Европском унијом, него управо зато што тај бирократски апарат у Бриселу стално поставља неке нове услове и критеријуме, мењајући правила игре током процеса придруживања", закључио је Бећировић.

(Еуронеwс Србија) Фото: БН