Живот у Европи више никад неће бити као некад

Климатске промјене чине европска љета све топлијим, појачавајући шумске пожаре и суше, уз озбиљне посљедице по животе људи и привреду.

Према подацима европске службе Коперникус за праћење климатских промјена, током касног маја и јуна поједини дијелови Француске, Уједињеног Краљевства и Шпаније биљежили су дневне просјечне температуре више од десет степени Целзијуса изнад уобичајених вриједности.

Просјечна температура у западној Европи током јуна износила је 20,74 степена Целзијуса, што је за 3,06 степени више од просјека за период од 1991. до 2020. године.

Суше, пожари и ниски водостаји све учесталија појава

Док температуре у појединим подручјима прелазе 40 степени Целзијуса, дуготрајне суше, разорни шумски пожари и опадање водостаја ријека више нису ријетке појаве, већ све чешћа обиљежја европских љета.

Научници годинама упозоравају да ће климатске промјене повећати учесталост и интензитет екстремних временских појава. Топлотни таласи сада трају дуже, долазе раније и истовремено погађају већи број земаља. 

Посљедице се не огледају само у високим температурама. Оне мијењају екосистеме, привреду и свакодневни живот широм континента.

Екстремна врућина исушује вегетацију, претварајући шуме, ниско растиње и травњаке у лако запаљиво гориво. Када се томе придруже јаки вјетрови и дуготрајна суша, пожари се шире много брже и постају знатно тежи за гашење.

Земље Медитерана, укључујући Шпанију, Португал, Грчку, Италију и Француску, одувијек су биле изложене шумским пожарима. Међутим, сезона пожара данас почиње раније, траје дуже и захвата подручја која су раније била знатно мање угрожена.

ЕУ прошле године забиљежила је да је изгорјело најмање милион хектара земљишта, готово двоструко више од историјског просјека.

Осим непосредног уништавања кућа и шума, пожари уништавају биодиверзитет, ослобађају велике количине угљен-диоксида и остављају земљиште подложним ерозији и поплавама када се кише врате.

Воде је све мање

Топлотни таласи стварају огроман притисак на европске водне ресурсе. Више температуре повећавају испаравање из ријека, језера и акумулација, док се истовремено смањује влажност земљишта. Сњежни покривач у планинама топи се раније током прољећа, па током најтоплијих мјесеци остаје мање расположиве воде.

Ријеке попут Рајне, Поа и Дунава посљедњих година више пута су биљежиле неуобичајено низак водостај. То омета ријечну пловидбу, смањује производњу хидроелектричне енергије и угрожава индустрију која зависи од ријечне воде за хлађење постројења.

Пољопривреда је међу секторима који највише трпе посљедице. Пољопривредници широм јужне и централне Европе суочавају се са мањим приносима, топлотним стресом код стоке и већим потребама за наводњавањем управо у вријеме када воде има све мање.

Студија Европске инвестиционе банке и Европске комисије, објављена у мају, процјењује да би климатске промјене до 2050. године могле повећати годишње губитке европске пољопривреде за чак 66 одсто, доводећи у питање будућу производњу хране.

Врућине узимају људске животе

Врућина представља једну од најсмртоноснијих природних опасности у Европи. За разлику од поплава или олуја, њене посљедице често су мање видљиве, али много распрострањеније.

Најугроженији су старији људи, дјеца и особе са постојећим здравственим проблемима. Током топлотних таласа болнице биљеже повећан број пацијената због дехидрације, топлотног удара и кардиоваскуларних обољења.

Градови су посебно рањиви јер бетон и асфалт упијају и задржавају топлоту, стварајући ефекат урбаног топлотног острва. Ноћне температуре остају високе, па ни зграде ни људи не успијевају давољно да се расхладе.

Потрошња електричне енергије нагло расте јер милиони људи покушава да расхлади своје домове. Истовремено, производња електричне енергије постаје мање ефикасна, пошто топлије ријеке отежавају хлађење термоелектрана и нуклеарних електрана. То представља све већи изазов за европске енергетске системе, јер потражња расте управо онда када могућности производње постају ограниченије.

Финансијске посљедице све озбиљније

Финанске посљедице климатске кризе постају све озбиљније. Европска агенција за животну средину процјењује да су екстремне временске појаве Европу од 1980. до 2023. године коштале 738 милијарди евра. Од тога је најмање 162 милијарде евра изгубљено само током посљедње три године тог периода.

Агенција процјењује да би, без озбиљнијих климатских мјера, европска економија до 2050. године могла претрпјети штету већу од 5,6 билиона евра.

Бројни економисти сматрају да је улагање у прилагођавање климатским промјенама данас знатно јефтиније него стално финансирање посљедица све чешћих катастрофа.

Климатске пројекције досљедно показују да ће се Европа загријавати брже од свјетског просјека. Очекује се да ће јужна Европа имати још топлија и сувља љета, уз повећан ризик од тешких суша и великих шумских пожара.

Међутим, научници упозоравају да само прилагођавање неће бити довољно. Без значајног смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, услови који доводе до екстремних временских појава постајаће све чешћи.

Недавна европска љета више се не посматрају као изоловани временски екстреми. Она представљају поглед у будућност у којој ће оно што се данас сматра изузетком постати нова нормалност.

(Ал Јазеера) Фото: АП