Банкари и топ 10 нотара у Српској прошле године зарадили више од 270 милиона КМ

Десет најпрофитабилнијих нотарских канцеларија и осам пословних банака са сједиштем у Републици Српској остварили су у протеклој години укупну чисту нето добит од 270.339.735 КМ, подаци су Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ).

Поређења ради, осам финансијских гиганата у банкарском сектору укњижило је нето добит од 266.927.021 КМ, док је десет водећих нотара приходовало чистих 3.412.714 КМ нето добити, уз укупне приходе који износе 5.525.772 КМ.

Додатну погодност за оба сектора представља и порески оквир у Српској, јер се на остварену добит плаћа свега 10 одсто пореза, док се зарада у готовини извлачи без пореза на дивиденду, јер он у Републици Српској не постоји.

Банкарски сектор
Финансијски извјештаји АПИФ-а показују да убједљиво највећу нето добит у банкарском сектору у прошлој години остварила је Нова банка, која је са 95,36 милиона КМ нето добити (уз укупне приходе од 222,81 милион КМ) убједљиво прва по заради у Српској.

На другом мјесту по профитабилности налази се НЛБ Банка, која је укњижила чисту добит од 57,34 милиона КМ уз приходе од 141,24 милиона КМ.

Слиједе их АТОС БАНК са нето добити од 35,03 милиона КМ (приход 91,02 милиона КМ) и УниЦредит Банк, која је остварила 32,80 милиона КМ чисте зараде уз укупне приходе од 86,38 милиона КМ.

Средину листе по добити заузима Аддико Банк са 26,87 милиона КМ нето добити (приход 82,84 милиона КМ), док је МФ банка забиљежила 14,71 милион КМ чисте зараде (приход 73,27 милиона КМ).

На зачељу листе банака са сједиштем у Српској налазе се Наша банка, која је остварила 2,43 милиона КМ нето добити уз приходе од 25,52 милиона КМ, те БПШ банка са укњижених 2,35 милиона КМ чисте добити и приходом од 27,34 милиона КМ.

НОТАРСКЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ

На челу ранг-листе десет најуспјешнијих нотара у Српској по чистој заради налази се Далибор Пухало из Бањалуке, чија је канцеларија са пет запослених укњижила рекордну нето добит од 559.786 КМ уз укупни приход од 775.536 КМ.

Одмах иза њега позиционирао се нотар Срђан Ђорђа из Источне Илиџе, који је са истим бројем радника остварио 455.730 КМ добити уз 690.729 КМ укупног прихода. Треће мјесто држи бањалучки нотар Борислав Радић, који је са свега три запослена радника остварио високу чисту добит од 453.355 КМ и приход од 680.945 КМ.

Међу пет најпрофитабилнијих уврстили су се и нотар Смајо Ћеман из Добоја са оствареном добити од 330.003 КМ (приход 492.047 КМ, четири запослена), као и нотар Андреј Голић из Бањалуке, чија је канцеларија са пет запослених зарадила чисто 325.670 КМ уз 530.725 КМ прихода.

Шесто мјесто по висини нето добити заузима бањалучки нотар Огњен Богданић са 317.465 КМ (приход 514.774 КМ, пет запослених), а слиједи га нотарска канцеларија Милке Ђаковић из Лакташа, која је са шест радника укњижила 281.547 КМ добити (приход 535.086 КМ).

Ранг-листу десет најуспјешнијих затварају нотари Санда Јосић из Приједора са 242.609 КМ нето добити (приход 452.474 КМ, три запослена), Јелена Булатовић из Бањалуке са 240.357 КМ добити (приход 422.364 КМ, пет запослених) и Слађа Ивељић, такође из Бањалуке, која је са пет запослених остварила 206.192 КМ чисте зараде уз приход од 431.092 КМ.

МОНОПИЛ И ИЗРАБЉИВАЊЕ ГРАЂАНА

Коментаришући ове финансијске показатеље, економиста Предраг Млинаревић наводи да је прича о високим зарадама нотара директно повезана са чињеницом да се регулацијом на овом тржишту практично ограничава конкуренција.

– Де фацто на одређеном простору имате правило да постоји један или два нотара. То на неки начин представља опструкцију конкуренције и картелисање, да се тако изразим у економском смислу. Имате постојану и стабилну тражњу за овјеравањем уговора, а некадашње радње које је спроводио суд пренијете су на јавне биљежнике. Њима је обезбијеђен сигуран приход и висока зарада захваљујући чињеници да немају конкуренцију, а да тражња знатно расте када је на снази бум на тржишту некретнина. Доведени су у позицију да стварају огромне приходе, јер су скоро па монополисти на одређеној територији – каже Млинаревић.

Он наглашава да када у економији постоји монопол на одређеном тржишту, држава мора увести регулацију цијена како понуђач не би искористио тај положај за израбљивање потрошача.

– Ако је нотарима речено да је у реду да нема превише конкуренције како се не би обесмислила та дјелатност, онда се мора водити рачуна о томе да они не могу утврђивати превисоке цијене нотарских услуга. Питање је да ли је нормално да неко са три, четири или пет запослених остварује оволику зараду са нотарском канцеларијом? То је урађено на уштрб грађана који су морали да повећају своје трошкове за те услуге. Зато би горњи лимит цијена требало одредити тако да нотарима обезбиједи пристојну зараду, а да са друге стране не буде израбљивање грађана – изјавио је Млинаревић.

СКРИВЕНИ НАМЕТИ

Подсјећамо, Српскаинфо је раније писала о бирократском оптерећењу грађана приликом куповине некретнина. Поред високих цијена квадрата и каматних стопа, купци морају из властитог џепа одмах издвојити и до 5.000 КМ за пратеће трошкове – од трошкова обраде кредита који коштају и преко 1.000 КМ, преко обавезних нотарских уговора и такси РУГИПП-а, па све до осигурања.

Говорећи о банкарском сектору, Предраг Млинаревић упозорава на тренд у којем некаматоносни приходи почињу да доминирају у структури укупне зараде банака.

Он је објаснио да су банке посредничке финансијске институције које се баве кредитно-депозитним пословима, прикупља у форми штедње, односно депозита, пласира у форми кредита, на једне плаћају пасивну каматну стопу, на друге зарачунавају активну, а на разлици у каматној маржи остварује по правилу добит.

– Међутим, у посљедњој деценији тежиште се преноси ка некаматоносним приходима, као што су различити трошкови обраде, накнаде за вођење рачуна и пружање услуга у платном промету. У банкоцентричном систему какав је наш, банке су постале својеврсни финансијски супермаркети и схватиле су да је то изузетан начин да добро зараде – навео је Млинаревић.

Према његовим ријечима, иако су банке формално конкуренти на тржишту, цијене њихових услуга указују на прећутне договоре.

– Кад погледате цијене услуга које наплаћују, они се скоро па у фенинг договоре да подијеле тржиште. Умјесто да се исцрпљују конкуренцијом и снижавају цијене услуга како би привукле клијенте, банке се воде логиком да једне другима не „ударају на кашику“. „Боље да се договоримо, па да подијелимо тржиште подизањем цијена и остварујемо високе профите“. Ако нешто изгледа као патка, хода као патка и кваче као патка, онда јесте патка.

Тако и овде, ако су цијене услуга код свих исте, онда је морало бити договарања. Такође, отвара се и питање да ли уопште постоји правни основ да банке наплаћују услуге обраде кредита, што је и раније у правном смислу било проблематизовано. Конкуренцијско вијеће БиХ морало би предузети одговарајуће мјере како би се спријечило да се такво понашање настави на терет грађана – додао је Млинаревић.

(Српскаинфо) Фото: ЦБ