Шта мала излазност на изборима говори о броју становника?

На изборима одржаним у недјељу у Републици Српској гласало је 47,03 одсто грађана са правом гласа, док је када је у питању БиХ овај проценат мањи и износи 42,02 одсто. Многи су овај податак схватили као доказ функционисања нових технологија, односно потврду да умрли нису могли да гласају и да није било злоупотреба података оних који живе у иностранству и обично не користе своје гласачко право.

Демограф Стево Пашалић сматра да је ријеч о реалној излазности с обзиром на то да су бирачки спискови пребукирани и пренадувани, јер ни близу немамо тај број бирача.

Према његовим ријечима у досадашњим изборним циклусима дешавало се да се након 19 часова „нагурава“ још листића.

– Било је “гимнастике”, ко год је могао, то знам као директни актер. Јучерашњи ток гласања сам пратио и све је текло без грешке. Није се могло ни на шта утицати, тако да је излазност реална и објективна – објаснио је он.

Нагласио је да је чињеница да имамо више уписаних бирача него становника, али да ту важе нека друга правила.

– Ко год има личну карту, било гдје, он може доћи и гласати. Нигдје не пише да не може гласати. Мало јесте апсурд ако Република Српска реално има нешто мање од милион становника, а имамо 1.200.000 бирача, али они нису на овом простору, не долазе. Према томе, једино што је овдје елиминисано јесте то да су некада гласали мртви и неки други људи којих нема ту, а испало је да гласају. То је бар помак. Бар имамо сад почетну, реалну слику – рекао је он.

Према његовим пројекцијама у Републици Српској тренутно живи 980.000 људи. Са друге стране бирачи су сви који су извадили личну карту и многи од њих не долазе годинама на ове просторе. О томе говори и податак који је изнио Пашалић да се за гласање у иностранству пријавило мање од 50.000 људи, а око 2 милиона људи међу којима су и малољетници живи негдје у дијаспори.

Демограф Александар Чавић је нагласио да број бирача не треба мијешати са бројем становника Босне и Херцеговине јер је ријеч о двије различите категорије које се формирају према различитим критеријумима и чија се динамика само дјелимично подудара.

Он је објаснио да се број становника односи на становништво које уобичајено живи у БиХ, односно на тзв. резидентно становништво, и обухвата лица свих старосних група, а бирачко тијело чине пунољетни држављани БиХ који испуњавају услове прописане Изборним законом.

– Одсељавањем из БиХ ми, по правилу, не губимо бирача – губимо становника – каже Чавић.

Према његовим ријечима чињеница да је у Централни бирачки списак уписано 3.408.517 бирача, иако је процијењени број становника који данас уобичајено живе у БиХ мањи од тог броја, сама по себи не представља статистички парадокс.

– Велики дио људи који су током претходних година и деценија напустили земљу више није дио њеног резидентног становништва, али као држављани БиХ и даље остају дио бирачког контингента. Штавише, овако висок број бирача у односу на број резидентних становника посредно представља и једну од потврда изузетно високог обима емиграције из БиХ.

Раскорак између броја становника и броја бирача зато треба посматрати и као један од показатеља размјера демографског пражњења земље, а не као доказ да је сам Централни бирачки списак нужно неисправан – навео је Александар Чавић.

(Српскаинфо) Фото: БН