Šta je razlog izmještanja nuklearnog oružja?

Rusija će postaviti taktičko nuklearno oružje u Belorusiji, najavio je njen predsednik Putin i odmah izazvao reakcije sa Zapada.

Svijet 26.03.2023 | 21:04

Putin je rekao da se tim potezom neće narušiti sporazumi o neširenju nuklearnog naoružanja i uporedio ga sa postavljanjem oružja SAD u Evropu, prenose ruski državni mediji.

Moskva neće preneti kontrolu nad svojim oružjem na Minsk, dodao je on.

Belorusija ima dugu granicu sa Ukrajinom, a sa članicama NATO-a Poljskom, Litvanijom i Letonijom.

Ovo će biti prvi put od sredine 1990-ih da će Moskva imati nuklearno oružje van zemlje, piše Bi-Bi-Si.

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine značio je da se oružje nalazilo u četiri nove nezavisne države - Rusiji, Ukrajini, Belorusiji i Kazahstanu.

Sve bojeve glave su, međtim, prenete u Rusiju 1996. godine.

Beloruski režim je čvrst saveznik Kremlja i pristalica invazije na Ukrajinu.

Šta je taktičko nuklearno oružje?

Kao što je to i obično slučaj sa Putinom, svet bi trebalo da “pročita sitna slova” i proveri kontekst. Oružje koje Putin planira da prebaci u Belorusiju nije strateško nuklearno oružje, te džinovske interkontinentalne balističke rakete koje bi, ako budu ispaljene, mogle da okončaju život na Zemlji.

„Taktičko“ nuklearno oružje odnosi se dakle na ono koje se koristi za specifične dobitke na bojnom polju, a ne na ono sa kapacitetom da zbriše gradove.

Nejasno je koliko takvog oružja ima Rusija, s obzirom da je to područje koje je još uvek obavijeno hladnoratovskom tajnom.

Putin se davi u problemima

Putin je pretio mogućnošću nuklearnog rata poslednjih godinu dana, posebno kada njegova vojna operacija u Ukrajini posustaje, piše Si-En-En.

To bi moglo pomoći da se objasni kontekst Putinove objave. On je trenutno čovek sa mnogo problema. Ruske snage bombarduju ukrajinske gradove iz vazduha, ali njihov kopneni rat ne napreduje mnogo.

Osim nekoliko novih trgovinskih sporazuma sa Kinom, Putin nije dobio mnogo od svog samita sa kineskim liderom Si Đinpingom.

Ako ništa drugo, čini se da je Rusija sada mlađi partner Kine.

Zatim tu je Međunarodni krivični sud i nalog za hapšenje koji je izdao za Putinom.

Putin rekao je u subotu ruskoj državnoj televiziji da je beloruski lider Aleksandar Lukašenko već dugo postavljao pitanje postavljanja taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji.

- Ni tu nema ničeg neobičnog. Prvo, Sjedinjene Države to rade decenijama. One već dugo raspoređuju svoje taktičko nuklearno oružje na teritoriji svojih savezničkih zemalja. Rusija će od sledeće nedelje početi da obučava posade za rukovanje oružjem. Izgradnja skladišta za taktičko nuklearno oružje u Belorusiji biće završena do 1. jula - rekao je ruski predsednik Putin.

Mali broj taktičkih raketnih sistema “iskander”, koji se mogu koristiti za lansiranje nuklearnog oružja, već je prebačen u Belorusiju, rekao je predsednik Putin.

On nije precizirao kada će samo oružje biti poslato.

Stručnjaci kažu da je razvoj značajan, jer je Rusija do sada bila ponosna što za razliku od SAD, nije raspoređivala nuklearno oružje van svojih granica.

Najava postavljanja oružja u Belorusiju dolazi samo nekoliko dana nakon posete Si Đinpinga Moskvi, tokom koje su Rusija i Kina izdale zajedničku izjavu u kojoj se kaže da „sve nuklearne sile ne smeju da razmeštaju svoje nuklearno oružje van svojih nacionalnih teritorija i moraju da povuku sve nuklearno oružje oružje raspoređeno u inostranstvu“.

Ruski lider je takođe bizarno tvrdio da je Lukašenko postavio pitanje o nuklearnom oružju nakon izjave Velike Britanije ranije ove nedelje da će snabdevati Ukrajinu granatama sa osiromašenim uranijumom.

Osiromašeni uranijum je nusproizvod procesa obogaćivanja za proizvodnju nuklearnog oružja ili goriva, pa je kao rezultat manje radioaktivan. Njegova vojna namena je kao čvrst i prodoran metal za granate i, iako njegova toksičnost čini njegovu upotrebu na bojnom polju kontroverznom, on nije nuklearno oružje.

U nedelju je najviši savetnik za bezbednost ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog rekao da su planovi Rusije „korak ka unutrašnjoj destabilizaciji“ Belorusije i predvideo da će antirusko raspoloženje u zemlji rasti.

„Kremlj je uzeo Belorusiju kao nuklearnog taoca“, napisao je Aleksij Danilov na Tviteru.

SAD – druga nuklearna supersila u svetu – oprezno su reagovale na ruski dogovor o postavljanju taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji.

Visoki zvaničnik američke administracije kaže da nema znakova da Moskva planira da upotrebi svoje nuklearno oružje.

Veruje se da je američko nuklearno oružje uskladišteno u šest baza: Klajne Brogel u Belgiji; Vazduhoplovna baza Buhel u Nemačkoj; vazdušne baze Aviano i Gedi u Italiji; Vazdušna baza Volkel u Holandiji; i Indžirlik u Turskoj.

Tvrdokorni zagovornici rata među ruskim političarima i komentatorima dugo su spekulisali o nuklearnim udarima, rekavši da Rusija ima pravo da se brani nuklearnim oružjem ako bude pritisnuta.

Prazne pretnje?

Većina zapadnih stručnjaka smatra da se radi o pretnji i da Putin nema nameru da upotrebi oružje.

„Pokušaj nuklearnog zastrašivanja“ – tako je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova u subotu uveče opisalo Putinovu najavu.

„Poređenje koje je predsednik Putin povukao sa razmeštanjem nuklearnog naoružanja NATO je pogrešno i ne može opravdati korak koji je najavila Rusija“, saopšteno je u Berlinu.

Bela kuća i Pentagon za sada ne vide potrebu za delanjem.

- Nismo videli razloge za prilagođavanje našeg strateškog nuklearnog stava, kao ni bilo kakve dokaze da se Rusija sprema da upotrebi neko nuklearno oružje - rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost, prenosi "Dojče vele".

Američki Institut za ratne studije smatra da ovaj potez Kremlja ništa ne znači, te da je opasnost od upotrebe nuklearnog oružja i dalje veoma niska. Kako podsećaju u jednoj analizi, Rusija već sada teoretski može nuklearnim oružjem gađati bilo koju tačku na planeti.

Putin je, ocenjuje se u analizi, „akter koji se plaši rizika, koji opetovano preti upotrebom atomskog oružja, bez namere da ga stvarno upotrebi“.

Opasna eskalacija?

Ima i zabrinutijih glasova povodom vesti da će Rusija prvi put od devedesetih godina stacionirati atomsko oružje van svoje teritorije.

To je „izuzetno opasna eskalacija“, kažu u Međunarodnoj kampanji za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), ženevskoj organizaciji koja je i nosilac Nobelove nagrade za mir.

Prema njima, zbog rata u Ukrajini raste mogućnost da se oružje upotrebi greškom, zbog pogrešne procene ili loših podataka sa terena.

Organizacija podseća na međunarodni Ugovor o zabrani nuklearnog oružja koji državama zabranjuje da dopuste stacioniranje stranih atomskih bombi.

Doduše, taj ugovor je tigar od papira – potpisale su ga svega 92 zemlje, a među njima nisu ni Rusija ni Belorusija. Kao ni države koje skladište američke nuklearne bombe poput Nemačke, Belgije, Italije, Holandije i Turske.

(Blic) Foto: PROFIMEDIA, AP, TANJUG / RINGIER