Sistemsko gušenje slobode govora, 206 krivičnih prijava za klevetu

Otkad je u Republici Srpskoj kriminalizovana kleveta pa do danas podneseno je ukupno 206 prijava zbog klevete i iznošenja ličnih i porodičnih prilika. Od ovog broja, njih 38 odnosi se na novinare, medije ili urednike.

Dio medijske zajednice smatra da se sistemski radi na gušenju slobode govora i postepenom uvođenju autocenzure.

Tog 20. jula 2023. godine, Parlament Srpske zapečatio je pravo na slobodu mišljenja. Izglasao je zakon kojim se, bez obzira na istinitost navoda koji se iznose, svi mogu suočiti sa mjerama koje sa sobom nosi krivični postupak u slučaju kriminalizacije javne riječi. I od tada se ne propuštaju prilike da se šalju prijave za sve I svašta. 

Poražavajuće je da taj broj iz godine u godinu raste, pa ih je ove godine za 84 više. Siniša Vukelić kaže da se na ovaj način podiže nivo autocenzure zbog čega mnoge teme ne budu obrađene, a važne su za javnost.

„Zloupotrebljavaju se resursi ove zemlje, troši se vrijeme od tužilaca, od policije, optužene okrivljene u ovakvim slučajEvima. Umjesto da se država i vlast bavi onim što je prioritetno i važno, borba protiv kriminala korupcije. 

Međutim, ova vlast kad je donosila ovaj zakon ona je shvatila da je očigledno najveći problem u ovoj zemlji što je neko rekao svoje mišljenje o nečemu nekome ili napisao o tome“, kaže Siniša Vukelić, novinar i urednik portala Capital.ba.

Ono što dodatno zabrinjava je to da je sada na redu i Zakon o medijima, o čijem sadržaju se ništa ili malo zna. Vukelić smatra da bi se ovim zakonskim rješenjem mogla dodatno ograničiti medijska sloboda.

„To je sistemsko gušenje slobode govora, namjera da se uguši sloboda udruživanja, da se donese novi Zakon o medijima, koji ne znamo kakav će biti kad bude usvojen i sve te stvari vlast radi od dolaska 2006 godine do danas korak po korak smanjuje nivo sloboda u RS i na taj način krši osnovna ustavna prava koja građani RS imaju“, ističe Siniša Vukelić, novinar i urednik portala Capital.ba.

Nisu problem kazne, nije problem istrajati u tome da se uredi javni prostor, već činjenica da se medijska zajednica uvodi u krivični postupak. To u praksi znači da procesi protiv novinara mogu trajati godinama i da, ukoliko nemate novca da platite kaznu, završite u zatvoru, ističe novinar Aldžazire Balkans, Ljiljana Smiljanić.

„Sama činjenica da postoji takva mogućnost, može da izazove autocenzuru kod novinara i medija u strahu da bi mogli da dođu u tu situaciju, a s druge strane može da je koristi bilo ko i bez potrebe koristi resurse tužilaštva i sudova na nešto što, ne mogu reći da nije bitno, ali imamo nekih bitnijih stvari kojma bi pravosudne institucije trebalo da se bave“, kaže Ljiljana Smiljanić.

Bosna i Hercegovina je bila prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja je 2001. godine dekriminalizovala klevetu.

Novim zakonom vratili smo se 20 godina unazad. Ostaje nejasno da li će kažnjavanje širenja lažnih vijesti biti isto za sve medije i da li će se odnositi i na predstavnike vladajuće koalicije u Srpskoj ili će se, kao i sve do sad, primjenjivati selektivno, odnosno kako vladajućima odgovara.

(BN) Foto: BN