Svijet se nada da će uspjeti pregovori na Bliskom istoku

Svijet se nada da će aktuelni pregovori uroditi plodom, da će doći do primirja u najnovijem bliskoistočnom ratu, uprkos malom međusobnom povjerenju zaraćenih strana i da će cijena nafte ponovo pasti na podnošljiv nivo, rekli su gosti emisije “Globalno” BN televizije.

Ono što iziskuje hitno razrješenje ovog rata su neuporedivo veće posledice po svjetsku ekonomiju, nego što je to bio slučaj prilikom sukoba u Iraku, jer Iran ima znatno komplikovaniji geostrateški položaj, rekao je Dimitrije Milić, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

“Ne postoji jasna definicija cilja. -Da lije to smena režima, da li je to svojevremeno podrška demonstrantima koji su postojali, da li je cilj otklanjanje opasnosti od obogaćivanja uranijuma u nuklearnom programu Irana ili nešto četvrto, ili uništenje kapaciteta Irana da ratuje preko posrednika u regionu. Nije ni javnosti jasno zašto postoji ova šteta i dokle će ona trajati i koji se finalni ishod očekuje”, rekao je Milić.

“Iran ne planira bilo kakve kompromise. Donald Tramp, koliko god da nije u njihovoj koristi da  nastavi ovaj rat i da su njegovi savetnici bili protiv ovih postupaka, on je uprkos tome odlučio da uđe u ovaj rat što znači da ne razmišlja o tome šta mi smatramo da je primarno u geostrateškim koristima Amerike, a Izrael, koliko god da je pogođen, njihova strategija je jasna – smatraju Iran za najvećeg neprijatelja i znamo da njihovo javno mnjenje, koliko god podnosi to bombardovanje i dalje podržava ovaj rat u velikoj meri”, smatra politički ekonomista Mihajlo Savić.

Interesovanje za okončanje rata na Bliskom Istoku imaju i zemlje koje nisu direktno uključene u ovaj konflikt, mišljenja je Strahinja Obrenović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

“Energetski sistem je doživeo transformaciju. Imamo veći udeo obnovljivih izvora energije u odnosu na period ’70. godina prošlog veka, ali vidimo da smo i dalje društvo koje zavisi od fosilnih goriva i još nismo došli do momenta da možemo da se oslinimo na neke druge izvore energije”, kaže Obrenović.

Javno mnjenje u SAD, za razliku od ranijih opravdanja svojih vlasti, više ne smatra da je pitanje njihove nacionalne bezbjednosti vezano za zemlju koja se nalazi desetine hiljada kilometara daleko, kaže Savić.

“54% Amerikanaca smatra da je ovaj rat započet da bi se sklonila pažnja sa Epstinovih fajlova i veliki broj smatra da je ovo zbog Izraela, rekao Savić.

SAD i Izrael nisu uspjeli napadima da natjeraju masu da pokrene demonstracije protiv aktuelnog režima, već su učinili da se Iranci sjedine oko zajedničkog cilja, a to je odbrana od mrskog neprijatelja.

“Pobeda bi u ovom kontekstu bila ili smena režima u Iranu ili vraćanje njihovog nuklearnog programa na tačku “nula”. Što se tiče samog režima, tu definitivno postoji problem što, koliko god ta struktura delovala personalizovano, ona je uspela da od kraja ’70. godina prošlog veka izgradi neke institucije, koje su, koliko god bile represivne, sposobne da reprodukuju same sebe kroz nove kadrove”, Smatra Milić.

Gosti emisije “Globalno” očekuju da će veoma brzo doći do razrješenje trenutne situacije, što bi odgovaralo svima u svijetu. Smatraju, međutim, da će nakon ove energetske krize doći do jačanja najbogatijih država, a da će se one slabije dodatno zaduživati i siromašiti.

(BN)