Na Svetog Iliju obavezno uzmite med i uradite ovo

Srpska pravoslavna crkva i vernici 2. avgusta obeležavaju Svetog proroka Iliju, jednog od najpoštovanijih starozavetnih svetitelja. U narodu je poznat kao Ilija Gromovnik, a za ovaj praznik vezuju se brojni običaji, verovanja i zabrane koje se poštuju vekovima.

Prema narodnom predanju, Sveti Ilija nebom juri u vatrenim kolima, a grmljavina i munje smatraju se znakom njegove snage. Zbog toga se veruje da na ovaj dan ne treba izazivati njegov gnev.

Šta se 2. avgusta obavezno radi?

Jedan od najpoznatijih običaja jeste uzimanje kašičice meda. Veruje se da med na Svetog Iliju donosi zdravlje, pa majke njime često mažu decu po obrazima kako bi bila zdrava i rumena tokom cele godine.

Na Ilindan se odlazi u crkvu, a u mnogim mestima širom Srbije organizuju se vašari, sabori i crkvene slave, koji okupljaju veliki broj ljudi.

Šta je strogo zabranjeno?

Prema narodnom verovanju, na Svetog Iliju ne radi se u polju. Ne kosi se, ne žanje i ne ulazi u vinograde, jer se veruje da bi grom mogao da uništi letinu.

Postoji i verovanje da se posle Ilindana više ne treba kupati u rekama i jezerima, jer se smatra da je leto na izmaku i da voda postaje hladnija i opasnija.

Narod kaže da na ovaj praznik treba izbegavati svađe, ljutnju i teške reči, jer se veruje da donose nesreću u kuću.

Šta kažu narodna verovanja?

Za Svetog Iliju vezuju se i brojna vremenska predskazanja. Ako na ovaj dan grmi, veruje se da će rod oraha i lešnika biti slab. S druge strane, kiša na Ilindan smatra se dobrim znakom jer najavljuje plodnu jesen.

Poznata je i izreka:

„Od Svetog Ilije, sunce sve milije“, kojom se nagoveštava da leto polako prolazi, dani postaju kraći, a jutra svežija.

Bez obzira na to da li neko veruje u narodna predanja ili ih posmatra kao deo tradicije, Ilindan i danas zauzima posebno mesto u srpskim običajima i jedan je od praznika koji se obeležava sa velikim poštovanjem.

(Telegraf) Foto: Srna