Nestali milioni za oružje, trag vodi do fabrike u BiH

Gotovo četiri godine od afere s novcem namijenjenim za ukrajinsku nabavku naoružanja tokom rata s Rusijom, slučajem se bave pravosudne institucije nekoliko država, a trag novca vodi i do Bosne i Hercegovine.

Ukrajinsko tužilaštvo potvrdilo je da Matias Zubak, hrvatski preduzetnik i vlasnik jedne od kompanija koje su učestvovale u propaloj nabavci, ima status osumnjičenog i da je proglašen međunarodno traženim.

Ministarstvo odbrane Ukrajine naručilo je u oktobru 2022. godine od ukrajinske kompanije Lviv Arsenal 100.000 minobacačkih granata vrijednih 36,6 miliona dolara.

Novac je unaprijed isplaćen, ali granate nikada nisu isporučene.

Uz Lviv Arsenal, u ugovorenom poslu učestvovale su kompanije iz nekoliko evropskih zemalja, među njima slovački Sevotech i zagrebački WDG Promet.

Zagrebačka kompanija u međuvremenu se našla u fokusu pravosuđa i u Bosni i Hercegovini zbog kupovine fabrike eksploziva Vitezit u srednjoj Bosni.

U spisima ukrajinskog pravosuđa navodi se da je fabrika kupljena novcem koji je bio namijenjen za ukrajinsko naoružanje.

Kancelarija glavnog tužioca Ukrajine potvrdila je za Radio Slobodna Evropa da Glavni istražni odjel Nacionalne policije Ukrajine, pod nadzorom tužilaštva, vodi istragu u kojoj Zubak ima status osumnjičenog.

Njegovo ime ranije je bilo objavljeno u evidenciji osoba Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine koje se skrivaju od istražnih organa, a ukrajinsko tužilaštvo sada je potvrdilo da je proglašen međunarodno traženom osobom.

Iz Tužilaštva su naveli da je istraga obustavljena jer je Zubak proglašen međunarodno traženim, a ukrajinski zakon predviđa njeno obnavljanje kada bude utvrđeno njegovo mjesto boravka.

Međunarodna potraga može se sprovoditi uz pomoć Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL) i kroz druge mehanizme međunarodne policijske saradnje.

Zubakovo ime trenutno nije u javno dostupnoj INTERPOL bazi crvenih potjernica, a nije potvrđeno da li je za njim raspisana međunarodna policijska potraga putem te organizacije.

Tri godine nakon što je Vitezit poslat u stečaj 2019. godine, njegov najperspektivniji pogon za proizvodnju nitroglicerina i plastičnog eksploziva prodat je za oko 5,5 miliona evra zagrebačkoj kompaniji WDG Promet.

Stečaj i prodaju obilježile su brojne žalbe i krivične prijave povjerilaca, a slučaj je rezultirao optužnicom za nezakonitu prodaju protiv četiri osobe, među kojima je stečajna upravnica Behrija Huseinbegović.

Prodajom imovine Vitezita bavi se Posebni odjel za suzbijanje korupcije, organizovanog i međukantonalnog kriminala Tužilaštva Federacije BiH, iz kojeg je potvrđeno da je Matias Zubak trenutno osumnjičen.

Šta istražuje Češka?

Preko slovačke kompanije Sevotech novac za ukrajinsko naoružanje uplaćivan je zagrebačkom WDG Prometu na račun u češkoj štedionici Podnikatelská družstevní záložna (PDZ).

Prema spisu Visokog antikorupcijskog suda Ukrajine, Sevotech je WDG Prometu u decembru 2022. uplatio ukupno 11,34 miliona evra. Od toga je zagrebačka kompanija uplatila 5,52 miliona evra za kupovinu Vitezita.

Dio novca prebačen je kompanijama u Bugarskoj i Sloveniji, dio na račune WDG Prometa u Hrvatskoj, dok je ostatak podizan u gotovini s računa kompanije u češkoj štedionici.

Iz WDG Prometa su, međutim, u ranijim istupima tvrdili da im je novac s računa u Češkoj ukraden, odnosno da je falsifikovanjem potpisa prebačen na račune drugih osoba i organizacija. Negirali su i tvrdnje da je tim novcem kupljen Vitezit.

Iz češke štedionice PDZ ranije su naveli da je podizanje novca s računa WDG Prometa prijavljeno češkim institucijama kao sumnjiva transakcija, te su tvrdili da je ukrajinski novac potrošen za kupovinu fabrike u srednjoj Bosni.

Slučajem se bave i češke pravosudne institucije, koje su od BiH prošle godine tražile dokumentaciju iz stečajnog postupka Vitezita. Zatraženi su, između ostalog, dokumenti o prodaji imovine, uplati akontacije i kupoprodajne cijene.

Iz Vrhovnog državnog tužilaštva u Pragu naveli su da se krivični postupak u fazi istrage, u skladu s češkim zakonom, vodi bez uključivanja javnosti, zbog čega trenutno ne mogu iznositi informacije.

(RSE) Foto: Schreenshot/youtube