Blagojević: Dodikovo laganje narodu

Našu javnost treba podsjećati i ukazivati joj na to koliko je za Republiku Srpsku štetno ono što su joj u martu 2007. godine učinili Milorad Dodik i njegov SNSD, protivustavno glasajući u Parlamentarnoj skupštini BiH za Zakon o usvajanju zakona Pedija Ešdauna o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine.

Dr Milan Blagojević 

Ostavljajući po strani činjenicu da su Dodikovi SNSD-ovci u Parlamentu BiH te 2007. glasali ne za svoj zakon, već za "Zakon o usvajanju Zakona Pedija Ešdauna o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine" koji je i danas na snazi, i time pogazili Ustav BiH koji ne dozvoljava usvajanje takvog "zakona", čime su ponizili sebe, BiH i Republiku Srpsku, nešto drugo sada treba istaći, jer je to Damoklov mač nad glavom Republike Srpske koja je bez svoje imovine jedna prazna ljuštura.

Mnoge će na krivi put odvesti riječi iz naziva tog zakona koje govore o "privremenoj zabrani raspolaganja", ali to nije suština ovog zakona.

Naime, suština je u tome što je Pedi Ešdaun svojim zakonom iz 2005. godine nametnuo da postoji nešto što ne postoji u Ustavu BiH niti u bilo kojem drugom aneksu Dejtonskog sporazuma, a to je tzv. "državna imovina BiH", kao i da tu imovinu navodno čini i "nepokretna imovina na kojoj je pravo raspolaganja i upravljanja imala bivša Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina do 31. decembra 1991. godine".

Stoga su, neodgovorno glasajući za usvajanje takvog Ešdaunovog zakona, Dodik, odnosno njegovi tadašnji poslušni poslanici i delegati u Parlamentu BiH koji to ne bi smjeli učiniti da im Dodik prethodno nije rekao da glasaju tako, time legitimisali neustavni pojam "državna imovina BiH" i da toj imovini BiH navodno pripadaju "nepokretnosti na kojima je SR BiH imala pravo raspolaganja i upravljanja do 31.12.1991. godine".

Na taj način Dodik i njegovi poslušnici su u svom neznanju i neodgovornosti na štetu Republike Srpske revidirali Aneks 2 Dejtonskog sporazuma, tj. Sporazum o međuentitetskoj graničnoj liniji. Tim Sporazumom nije samo utvrđena granica između Republike Srpske i Federacije BiH, na osnovu čega i danas u Ustavu BiH piše (član I.4. Ustava BiH) da:

"Nijedan entitet neće provoditi bilo kakvu kontrolu na GRANICI između entiteta", već Sporazum o međuentitetskoj graničnoj liniji pravno znači da od te granice sve javne nepokretnosti i zemlja, kao i ono što je pod zemljom (mineralne sirovine), jeste imovina entiteta, a ne BiH. Stoga je upravo na osnovu Aneksa 2 Dejtonskog sporazuma prestalo pravo raspolaganja i upravljanja bivše SR BiH na nepokretnostima, kao i svi propisi bivše SR BiH o tome.

Međutim, glasajući marta 2007. godine za Zakon o usvajanju Ešdaunovog zakona iz 2005. godine, Dodik i njegovi tadašnji poslušnici u Parlamentu BiH nisu samo pogazili Ustav BiH nego i Sporazum o međuentitetskoj granici i svu imovinu koja na osnovu tog Sporazuma pripada Republici Srpskoj. 

Na taj način, dakle, su Dodik i njegov SNSD izdali Republiku Srpsku. 

Usljed toga je laž sve ovo što Dodik priča narodu, da je on navodni čuvar Republike Srpske i njene imovine, jer je upravo Dodik naredivši svojim poslušnicima da u martu 2007. glasaju u Parlamentu BiH za Zakon o usvajanju Zakona Pedija Ešdauna o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine time zgazio Republiku Srpsku i svu njenu imovinu, a koji zakon je i danas na snazi.

Protiv takve izdaje Republike Srpske može se pravno boriti još samo pred Međunarodnim sudom pravde. Da taj sud kaže da je vladavina OHR-a u cjelini, a time i navedeni Ešdaunov zakon, protivpravni protektorat nad državom članicom UN i kršenje njenog suvereniteta, što je povreda Povelje UN koja u svojim članovima 2, 24. stav 2. i članu 78. najstrožije zabranjuje da iko na način na koji to čini OHR u BiH vlada bilo kojom državom članicom UN.

Samo to je pravni lijek kojim bi se mogla izliječiti ova izdaja Dodika i njegovih poslušnika, te zaštititi Ustav BiH, Dejtonski sporazum i Republika Srpska. Sve drugo je Dodikovo laganje narodu za šaku vlasti.

Piše: Dr Milan Blagojević