Хрватски фудбалери у Звезди и Партизану? Да или не?

Долазак српског фудбалера Комнена Андрића у загребачки Динамо је вест месеца, па и године. Да ли је сазрело да и у Црвеној звезди и Партизану заигра неки хрватски фудбалер?

Фудбал 22.01.2019 | 23:15 Рат у бившој Југославији је одавно завршен. И добро је што је тако. Србија и Хрватска су одувек имали "посебне" односе, у новијој историји оптерећене разним ужасима, злочинима, тешким речима.

Али, нормализација односа две највеће земље бивше Југославије је апсолутна нужност за стабилност региона. Култура одавно не зна за границе, музичари и певачи са обе стране Саве пуне концертне дворане, људи се радују уз њихове песме, спортисти две земље се на великим такмичењима не обазиру на терет прошлости. Примери су кошаркашице Србије и Хрватске,ватерполисти се увек лепо друже... И добро је што је тако.

Регионална АБА лига је после дечијих болести заживела и сада више нико и не обраћа пажњу на ванспортске ствари (додуше, и даље се чују малоумни повици и шовинистичка вређања у дворанама, али то су "изоловани инциденти"). Игра се и регионална лига у рукомету, ватерполу...

Фудбал, као највећи магнет за "широке народне масе", одувек је био оруђе за опипавање пулса. Отприлике, ако прође у фудбалу - може све. Многи јесу декларативно за регионалну лигу у фудбалу, али ипак је још рано (постоје аргументи и за и против). Не зато што то не би хтели клубови и спортисти, већ је за то потребна одлучна одлука држава региона која би снажно подржала такву лигу.

Али, трансфер српског фудбалера Комнена Андрића у редове једног од највећих хрватских клубова, Динама из Загреба, могао би да буде водиља за додатно смиривање тензија и увод у неке нормалне токове. Динамо га је, иначе, платио само 800.000 евра, а Андрић је уговор потписао на пет година.

Андрић је, иначе, први српски фудбалер који је дошао у Динамо после 30 година! Пре њега то је био Радмило Михајловић, некадашњи нападач сарајевског Жељезничара који је био звезда прелазног рока 1988. године.

"Имао сам пехове са повредама пре пар година, али ми је долазак у Интер је био најбољи потез у каријери. Ево, ја демантујем све те негативне приче и могу да кажем да никад нисам имао ни најмањих проблема у Хрватској. За све ово где сам ја данас заслужан је Интер и Самир Топлак који ме вратио у фудбалски живот" - Комнен Андрић.

Комнен Андрић није први српски фудбалер који је заиграо у Хрватској (пре трансфера у Динамо био је члан Интера из Запрешића - предграђе Загреба) у новијој историји, односно после рата 90-их година прошлог века.

Први фудбалер српске националности био јеСрђан Пецељ, који је 2003. године потписао за Интер из Запрешића.

Потом је следио звучни трансфер српског фудбалера - некадашњи репрезентативац тада Србије и Црне Горе, бивши голман Сартида Драган Жилић је 2005. године потписао за Ријеку. Иако је било противника овог трансфера, па и међу навијачима Ријеке, било је и претњи и увреда, Жилић је остао пуне четири сезоне у клубу са Кантриде и својим одбранама допринео да ти негативни гласови утихну. А када је дао гол у 92. минуту којим је Ријеку одвео у полуфинале Купа Хрватске од "персоне нон грата" постао је херој.

После Жилића, догодио се можда и звучнији трансфер, када је у Хрватску отишао и Марјан Марковић, бивши играч Црвене звезде и њен капитен. Он је 2009. године постао члан Истре из Пуле и никаквих проблема није имао.

Било је још фудбалера из Србије који су играли за хрватске клубове (углавном за Интер из Запрешића) - бивши фудбалер Рада и Младости из Лучана Невен Марковић (Загреб), бивши играч Црвене звезде Марко Мирић (Славен Белупо), Урош Ђерић, Милан Рундић и Никола Радојичић (сви у Интер Запрешић), Милан Ћулум (Интер из Запрешића), Марко Павловски (Сплит), Бојан Павловић и Милан Ђурић (Истра), Драгомир Вукобратовић (Осијек), Марио Маслаћ (Осијек), бивши нападач Звезде Филип Касалица (Истра), некадашњи бек Партизана Александар Миљковић (Сплит)...

Тренутном, осим Андрића, у хрватским клубовима играју: Немања Љубисављевић (Горица), Милош Видовић (Славен), Иван Татомировић (Интер), Марко Миленковић (Рудеш) и некадашњи нападач Рада и Црвене звезде Андрија Калуђеровић (Интер из Запрешића), који у Хрватску долази из Индије.

Али, Комнен Андрић је први који је дошао у један од два највећа хрватска клуба. О 23-годишњем Андрићу сви медији у Хрватској известили су на веома леп начин, а и судећи према већини коментара читалаца хрватских портала, овај момак не би требало да има никаквих проблема што је обукао дрес "модрих". А и зашто би имао?

Самир Топлак, Андрићев дојучерашњи тренер у Интеру из Запрешића, назвао је српског фудбалераЉУДИНОМ!

"Када сам Комнена промовисао у капитена, многи су ме питали како, зашто. Одговор је био никад лакши. Зато што је фајтер, вођа, играчина, а пре свега човек. Не човек, већ ЉУДИНА. Е зато, господо, колико сам поносан што је направио топ-трансфер, толико сам тужан што више неће бити са нама", написао је Топлак на својој Фацебоок страници.

У обрнутом смеру догодило се да бивши фудбалер Динама дође у Црвену звезду. Био је то Луис Ибањез, Аргентинац са хрватским пасошем, а Роберт Просинечки, играчка легенда београдског клуба, био је тренер. У оба случаја било је опирања у делу навијача Црвене звезде, који имају утицај на дешавања у клубу, али су и Просинечки и Ибањез без икаквих проблема боравили и радили у Србији.

Када је својевремено у канцеларији тадашњег председника црвено-белих, Владана Лукића, разговарано о могућности да се "Велики Жути" врати у клуб, овог пута као тренер, било је озбиљног неслагања између навијачких група - старији, који су се радовали уз голове Просинечког, били су за, млађи - који су стасавали у време ратова и санкција, били су против.

Наводно, пресудио је глас једног од утицајнијх ветерана са трибине који је рекао да "постоје Хрвати и постоји Просинечки".

Просинечки је, потом, изнео идеју о откупу незадовољног Андреја Крамарића, тада фудбалера Динама, али је то било глатко одбијено.

Другим речима, од одласка Горана Јурића и Просинечког из Београда на лето 1991. године (за Партизан су пред распад СФРЈ играли Словенци Дарко Миланич, Џони Новак, Срећко Катанец и Златко Захович, не и Хрвати), до данас се није догодило да је фудбалер из Хрватске представљен у Љутице Богдана или у Хумској.

Према расположивим подацима (извор: www.wорлдфоотбалл.нет), у Партизану није играо ниједан хрватски фудбалер још од сезоне 1961/62. када је члан црно-белих био Бруно Белин! У Партизану јесу радили тренери из Хрватске попут Јосипа Дуванчића и Анте "Биће" Младинића, али у време оне Југославије.

А у Хрватској је, рецимо, после распада Југославије, радио Љупко Петровић, који је са Црвеном звездом направио највећи клупски успех у историји српског (и југословенског фудбала).

Колико је далеко трансфер неког хрватског фудбалера у Звезду (и Партизан) сведочи, можда, и недавна изјава генералног директора Црвене звезде Звездана Терзића за француски "Монд" (Ле Монде), када је рекао:

"Црвена звезда није само фудбалски клуб. То је идеологија, филозофија и национални симбол. Звезда је чувар српског идентитета и православне религије".

У интервјуу за МОНДО, 30. децембра 2017. године, Терзића смо питали и за идеју регионалне лиге:

"Са становишта бизниса и даљег развоја фудбала то је добра идеја. Навијачи из Србије, Хрватске и Босне нису за ту идеју. Пошто не постоји добра воља, тај пројекат је унапред осуђен на крах и зато ни ја не верујем у фудбалског Мехмеда пашу Соколовића".

Здравко Мамић, алфа и омега загребачког Динама, тренутно "у избеглиштву" у БиХ, јер избегава одлазак у затвор због финансијских малверзација са ранијим трансферима, каже за београдски "Ало", да је "убеђен да ће Андрић играма у Динаму отворити врата у Хрватској и многим другим српским звездама, баш као што очекујем да се и у српској лиги ускоро нађу фудбалери хрватске националности".

Мамић додаје да верује да ће се у некој блиској будућности догодити трансфер хрватског фудбалера у Звезду и(ли) Партизан.

"Не видим ниједан разлог да се тако нешто не реализује. У супротном бисте признали да побеђује примитивизам. Знате, Звездан Терзић, актуелни директор Црвене звезде, својевремено је од мене тражио мишљење по питању ангажовања Динамовог дефанзивца Луиса Ибањеза, па је овај оставио срце у Звезди. У исто време су се интересовали и за Самира, али су на крају одустали због притиска навијача јер је овај играо за репрезентацију Хрватске", рекао је Мамић за "Ало".

Ова тема је и даље "за избегавање" у Звезди и Партизану, који су под јаким утицајима "гласова" северне и јужне трибине и национал-популистичким порукама, које ништа добро не доносе. А управо је загребачки Динамо показао како треба да ради велики клуб. И врло је могуће да ће полако почети да прикупља "кајмак", односно да настави овим путем и привлачи младе таленте из Србије.

Ипак, не сме се никако занемарити ни цена хрватских фудбалера, која је много већа него цена српских фудбалера (за шта је заслужан и огроман успех хрватске репрезентације на Мундијалу у Русији) и то је, врло вероватно, још једна, ако не и најважнија препрека евентуалном ангажовању неког хрватског фудбалера.

Извор: мондо.рс