БиХ остаје без имовине вриједне стотине милиона КМ

Босна и Херцеговина, као правна насљедница некадашње Социјалистичке Републике БиХ, посједује значајну имовину на територији Републике Хрватске.

Ради се о вриједној имовини која укључује хотеле, одмаралишта, виле и грађевинска земљишта, нарочито на Јадранској обали.

Но, упркос потписаном Споразуму о сукцесији, поврат ове имовине отежан је низом правних и политичких препрека које су годинама остале неријешене.

О овој важној теми за Форбес Босне и Херцеговине говорио је Исмет Велић, правник и професор на Правном факултету у Зеници, те бивши правобранилац БиХ који је водио поступке за поврат државне имовине у Хрватској након распада Југославије.

- Врло је значајна имовина коју сте поменули. Ради се о различитим врстама некретнина – од земљишта, вила, хотела и одмаралишта – а често су то атрактивне локације на Јадрану, укључујући Макарску, Градац, Сплит и посебно Дубровник - истиче професор Велић.

Према његовим ријечима, имовину у Хрватској посједују не само институције БиХ, већ и бројне фирме и физичка лица са простора наше државе.

Међутим, од деведесетих година прошлог вијека, Хрватска је усвојила низ прописа који ограничавају право располагања том имовином.

- Донесене су уредбе, а касније и закони о забрани располагања том имовином. Посебан проблем настаје 2018. када Хрватска доноси Закон о управљању државном имовином, који омогућава њиховим институцијама да дају ту имовину у дугорочни закуп – често без знања или пристанка стварних титулара - упозорава Велић.

Ситуацију додатно компликује непримјена Споразума о сукцесији, међународног уговора који су потписале све бивше републике СФРЈ, укључујући БиХ и Хрватску.

Овај споразум, а посебно његов Анекс Г, предвиђа поврат и заштиту имовине бивших република, али у пракси у Хрватској – није имплементиран.

Непримјењивање прописа

У пракси су, како каже, имали случајеве у којима је БиХ уредно уписана као титулар на одређеној некретнини, али је имовина била заузета од трећих лица без икаквог правног основа.

- У таквим случајевима нема правних сметњи да се води поступак и да БиХ тражи враћање посједа. Но, проблем је вријеме. Ако Хрватска сада даје те некретнине под концесију на наредних 30 година – титуларима ће ефективно бити онемогућен поврат у догледно вријеме - упозорава Велић.

Процјене укупне вриједности ове имовине нису прецизне, али се говори о износима који премашују стотине милиона конвертибилних марака.

Велић наглашава да постоји отворени канал комуникације с хрватским институцијама, укључујући Министарство правосуђа и ДОРХ, али да је кључно питање реципроцитета и политичке воље.

- Ако БиХ поштује споразум и враћа имовину Хрватској, онда очекујемо исти третман. Рјешење мора бити билатерални споразум који ће јасно регулисати питања имовине, примјене сукцесије и заштите права свих титулара - закључује професор Велић.

Остаје да се види хоће ли политички актери на обје стране имати снаге и воље да ово питање ставе на дневни ред – прије него што вриједна државна имовина заувијек пређе у руке других корисника.

(Форбес)