Зашто је најбржи авион на свијету завршио у музеју?

Први суперсонични авион који је летео на „ивици“ свемира полетео је давне 1969. године. Како је могуће да смо скоро 30 година могли да прелећемо Атлантик за само 3 и по сата, а да је данас то немогуће?

Свијет 22.05.2020 | 07:37

Конкорд је био заједнички послератни пројекат Британије и Француске, а иако већ 17 година немамо прилике да летимо њиме и даље представља највеће достигнуће авио-индустрије.

У 2020. години остаје нам само да се питамо како је изгледало летети два пута брже од звука брзином од 2.180 километара на час и то на максималној надморској висини од 18.300 метара.

Они који су имали прилике њиме да лете кажу да је то било јединствено искуство, а од Париза до Њујорка било је потребно двоструко мање времена него данас. Фасцинира чињеница да сте Атлантик могли да прелетите за само 3 и по сата. 

Све мане Конкорда

Ипак, овај авион имао је одређене мане. Због својих „делта“ крила било му је потребна много већа брзина при полетању, а само је борбени ловац летео брже од њега. Тако је Конкорд морао да јури 320 километара на час не би ли достигао В1 брзину (у питању је брзина после које авион мора да полети и више нема шансе да обустави лет). 

Уједно био је и претежак. Наиме, у његовим „делта“ крилима налазило се чак 13 резервоара за гориво, а само рулајући по писти трошио је као просечан аутомобил за 6 месеци.

Једине авио-компаније које су имале ту част да у своју флоту укључе Конкорд авионе биле су Бритиш ервејс и Ер Франс.
Очекивано, задовољство летења Конкордом било је само за одабране, махом богатије. На пример, 1997. године цена карте за лет од Њујорка до Лондона износила је 7,995 долара, односно 12,700 долара у данашњој вредности што је било 30 пута више од летења обичним комерцијалним авионима.

Колико је коштао развој Конкорда? 

Првобитна процена трошкова од 70 милиона фунти због прекорачења и одлагања „пала“ је у воду, па је развој суперсоничног авиона обе државе коштао чак 1,3 милијарде фунти.

Касније, други фактор који је утицао на одрживост свих надзвучних траснпортних програма био је тај што се Конкордом могло летети само преко океана, како би се спречило узнемиравање становника насељених подручја због огромне буке коју је производио.

Управо се зато Конорд усталио као основно превозно средство богатијих, па су његови поласци били редовни са Хитроуа, Шарл де Гола и ЏФК аеродрома. 

Зашто је Конкорд престао да лети?

Слаба продаја карата изазвана низом фактора. Прво, превише скупе карте у мору лоw-будгет компанија које су само за који сат дужег путовања стизале на исту дестинацију.

Друго, свет о екологији и заштитне животне средине је почела да се буди код многих који су га одмах ставили на црну листу највећих светских загађивача.

Кобни лет 4590 

Можда би Конкорд остао популаран и данас код оних са дубљим џепом да није било чувене несреће на лету авио-компаније Ер Франс 4590 од Париза до Њујорка када је 109 путника и чланова посаде погинуло уз 4 жртве на тлу.

“Ахилова пета“ Конкордових авиона биле су његове превише слабе гуме, које су биле превише рањиве на спољашње факторе што је неколико пута већ био случај.

Ипак, све до 25. јула 2000. године о промени њиховог дизајна и састава није се превише размишљало.
Најтрагичнија несрећа у којој је учествовао Конкорд била је је управо тада када је при самом полетању авион налетео на парче метала на писти, тешког свега 200 грама. 

То парче метала успело је да пробуши гуму суперсоничног авиона, а делови гуме погоде резервоар, који је услед „цунами“ ефекта горива пукао и изазвало пожар на мотору.

Међутим, како је пилот већ увелико достигао В1 брзину при којој је било немогуће да обустави лет, авион је полетео тек неколико метара увис и сурвао се у аеродромски хотел на крају писте.

Испоставило се да је титанијумски комад метала који се нашао на писти био део ДЦ-10 модела авиона који је полетео само 5 минута пре Конкорда за Хјустон.

Француска агенција за безбедност авио-саобраћаја на челу са Аланом Бујажом, чувеним истражитељем авионских несрећа, отишла је у Хјустон где су брзо утврдили да је управо кобни део метала део који недостаје ДЦ-10 и који је изазвао несрећу.

Погинуло је свих 109 путника и чланова посаде и 4 људи који су боравили у хотелу.

Да ли ће Конкорд икада поново летети?

Можда у неком модернијем издању, можда ако постане еколошки одржив и понајвише приступачан. Али, све је то можда.

Они који су имали привилегију њиме да лете, кажу да је искуство заиста вредело сваког долара, као и да су боје неба на 18.300 метара надморске висине нешто што заиста остаје урезано у сећању.

До тада Конкорд је само музејски експонат који остаје као подсетник да је некада било могуће летети на ивици свемира, али и својеврсни парадокс да у 2020. години његова унапређена верзија и даље не постоји. 

(Телеграф)